Pre nego što iznesem činjenice o rezultatima istorijske petodnevne posete predsednika Vučića Kini, pružiću vam osnovne informacije o Kini, značajne iz ugla ovog teksta.

To je potrebno da bih stvorio kontekst za prikaz ove istorijske posete Kini i prikaz fantastičnog uspeha predsednika Vučića.

Kina - vodeća svetska ekonomija!

Prema najnovijim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, nominalni BDP SAD bi 2026. trebalo da premaši 30 biliona dolara, dok će kineski premašiti 20 biliona. SAD su nominalno najveća svetska ekonomija, ali Kina već godinama raste znatno brže. Od 2017. kineska ekonomija rasla je u proseku 5,5 odsto godišnje, dok je američki rast iznosio oko 2,5 odsto. Drugim rečima, kineska ekonomija raste gotovo dvostruko brže od američke. Na osnovu kupovne moći Kina je 2016. godine, prestigla SAD i od tada povećava prednost. Kina je kada se izvrši podešavanje u odnosu na cene, po realnoj veličini ekonomije pretekla SAD 2016. godine. Osim što je u realnom pogledu vodeća ekonomija sveta, Kina je i najveći svetski proizvođač - 30 posto industrijske proizvodnje sveta se obavlja u Kini. Kina je najveći spoljnotrgovinski partner za više od 120 država sveta. Kina je ostvarila najviši i najduži ekonomski rast u istoriji čovečanstva, a nije se kao Zapad oslanjala na kolonijalnu eksploataciju tuđih ljudskih i materijalnih resursa. Od 2000. do 2020. godine u Kini je osnovano preko 30 miliona privatnih preduzeća. Oko 80 odsto radnika u Kini danas zapošljavaju privatne kompanije. Prema procenama MMF-a u sledećih pet godina Kina će imati ekonomski rast veći od ekonomskog rasta svih zemalja G7.

U Kini vlada meritokratija. Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu (aristokratija) ili bogatstvu (plutokratija). Meritokratija je koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i ostvarenja. Vlasti Kine vladaju uz demokratsku podršku ogromne većine građana. Još je Konfučije (551–479. god. pre nove ere), rekao da država uvek treba da teži opciji „najbolji među najboljima”. Mogu da konstatujem da Srbija, vođena predsednikom Vučićem, takođe primenjuje sličan državotvorni model.

Kina nije jednopartijska država. To je samo stereotip koji širi zapad. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu. Pored Komunističke partije (KPK) u Kini postoji još osam političkih partija (ne računajući Hongkong, Makao i Tajvan), i one su prepoznate u ustavu Kine. Svih devet čine „Ujedinjeni front“, kojim dominira KPK. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu. Osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KPK. Na Tajvanu, koji je deo Kine, u Hongkongu i u Makau, deluje još niz stranaka van ovih pobrojanih osam. Pitanje kineskog višestranačja nemoguće je posmatrati van konteksta formule „jedna zemlja – dva sistema“. Osam kineskih stranaka zajedno sa KP Kine učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i izboru najvišeg rukovodstva zemlje. One učestvuju u ostvarenju dogovorene državne politike i u primeni zakona i propisa, u organima vlasti Svekineskog narodnog kongresa. Imaju nezavisan status i ugovorene političke slobode, pravo na organizacionu nezavisnost i ravnopravnost pred zakonom i ustavom. Kina poseduje sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Po istraživanju IPSOS-a iz marta 2019. godine, 94 odsto Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se zemlja kreće. Kineska KPK uživa visok stepen uvažavanja i podrške stanovništva. Kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa, vladavine prava i borbe protiv korupcije i ima visoku efikasnost upravljanja. Podrška kineskog naroda vlastima i sistemu zasnovana je na „legitimitetu delovanja“. Jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju narodu očekivane dobrobiti. Jednako tome srpske vlasti isporučuju građanima Srbije očekivane dobrobiti. Sama KPK, kaže „možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate“. KPK poseduje „vezivno tkivo“ za dodir za narodom. KPK poseduje institucionalna rešenja za postizanje saglasja o nacionalnim prioritetima.

Zapad oštro kritikuje ekonomski i društveni razvoj Kine iz jednog jedinog razloga – Kina je mnogo konkurentnija od Zapada, a njeni proizvodi su kvaliteniji, a jeftiniji. Kineske kompanije, iz godine u godinu dolaze pod sve žešći udar raznih vrsta neopravdanih sankcija Zapada. Zapad ovo providno pravda političkim i ideološkim razlozima. Navodno, Kina je agresivna i autoritarna država koja želi da potkopa međunarodni poredak, i navodno zbog svog odnosa prema građanskim slobodama, Kina ne zaslužuje da trguje i profitira. Zapadni toksični narativ najčešće umanjuje kineski ekonomski i društveni napredak iz proteklih nekoliko decenija, detinjastim tvrdnjama da je upitan, pa čak i bezvredan, jer ga nije pratila politička demokratizacija. Da bi zaustavio ekonomski naprednu Kinu, koja ga „ugrožava“ svojom superkonkurentnošću, Zapad lažno predstavlja Kinu kao jednopartijsku državu koja guši prava manjina, kao nedemokratsku i autoritarnu državu, kao nekoga ko ugrožava ljudska prava disidenata itd. Kineski model razvoja zaslužuje da bude proučavan i poštovan, a kineska preduzeća u inostranstvu prihvaćena bez ideoloških predrasuda.

Velika većina kineskog naroda smatra da je domaća politička elita odradila dobar posao poslednjih decenija tako što je za veliku većinu građana obezbedila zapošljavanje, medicinsku negu, penzije i kontinuirani rast životnog standarda. Kineski građani generalno su zadovoljni rezultatima rada njihovih državnika, političara i upravljačkih struktura. Kina je od kraja sedamdesetih do danas iz siromaštva podigla 800 miliona ljudi. Kineske vlasti, pod vođstvom predsednika Si Đinpinga, u poslednjih desetak godina sprovode široku akciju iskorenjivanja partijske samovolje i korupcije, trude se, i uspevaju da se konzistentnijim i strožim sprovođenjem zakonskih propisa zauzdaju nedozvoljene aktivnosti novih milijardera. Zbog svega toga prosečni građani u Kini su uvereni da u njihovoj zemlji postoji prava demokratija, u smislu brige vlasti o dobrobiti običnog naroda. Građani Kine vide, da su upravo SAD, sa ogromnim brojem beskućnika, narkomana, zatvorenika, ekstremnim socijalnim razlikama između bogatih i siromašnih i partijama koje politiku vode u korist krupnog kapitala i interesnih grupa koje ih finansiraju, a ne glasača, primer nedemokratije ili lažne, iskrivljene demokratije. Građani Kine vide da više ljudi u njihovoj zemlji ima sigurnu egzistenciju nego u državama Zapada, vide da su javni red i mir, bezbednost prosečnih građana u Kini na višem nivou nego u SAD ili Britaniji. U kineskim gradovima nema pucnjave i pogibija u školama, na univerzitetima, u tržnim centrima ili na ulicama, obrazovanje i zdravstvena nega su dostupni i onima sa........

© Informer