U subotu, 23. maja, sastali smo se na Slaviji četvrti put. Zajednička odlika ovih skupova je masovnost, a razlike je uslovila dinamika razvoja studentskog pokreta, proporcionalna sa vrtoglavom propašću našeg društva.

Prvi susret u decembru 2024. bio je posvećen ubijenima iz Novog Sada. Organizovali su ga studenti, svesni činjenice da oslobođeno zlo može da se pobedi zajedništvom i odlučnošću da se u borbi istraje. Svi smo bili ophrvani osećanjem teške tuge i saosećanjem sa porodicama stradalih.

Ćutali smo gušeći bes, nastao zbog još jedne tragedije izazvane nemarom, neodgovornošću i potpunim odsustvom moralnih normi onih koji su prigrabili svu vlast i poništili institucije države. Dok smo ćutali, doživljavali smo kako nas povezuje nova energija zajedništva i odlučnost da više ne smemo da podnosimo laži, obmane, spinove i poniženja.

Zar to nije dovoljno da stanemo uz njih?

Zar to nije dovoljno da stanemo uz njih?

Ćuteći, susretali smo se sa sobom i preispitivali sopstvenu pasivnost i neodlučnost da se ozbiljnije suprotstavimo partokratiji koja je ozbiljno uzdrmala društvenu strukturu. Neki od nas su osetili i stid, jer nismo anticipirali strahote koje će nastati delovanjem ovakve vlastodržačke klike.

Uz sva mučna osećanja koja su nas pritiskala, osetili smo ponos što smo se u velikom broju odazvali pozivu studenata. Ti mladi, odvažni i razumni ljudi, posle novosadske tragedije preko noći su odrasli i odlučili da se bore za pravdu i pravo da žive u državi u kojoj vlast ne ubija i ne pljačka građane.

Drugi susret – energija........

© Danas