Izložba Biljane Đurđević „Stanje stvari“ (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd) 15. april – 9. maj 2026.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorena je izložba umetnice Biljane Đurđević pod nazivom Stanje stvari. Izložba obuhvata četiri rada, od toga tri poliptiha, čiji su pojedini segmenti izlagani i ranije (Poslednja večera, Stanje stvari). Eponimna slika dobila je svoje konačne segmente tek u samom Paviljonu Veljković, tokom postavljanja izložbe; u pitanju su visoki tavanični otvori kroz koje padaju snopovi teške svetlosti u spavaonicu, očigledno kažnjeničku, na čijim madracima su utisnuti oblici odsutnih tela. Ona, dakle tela, nalaze se na drugoj slici pod naslovom Generacija (ulje na platnu, 205 x 230 cm, 2026). Ova slika predstavlja ne samo fokus izložbe, već i simboličkog poretka vremena i stvari u kojem je nastala. Posetioci koji su se bar malo zadržali pred ovim radom na otvaranju 15. aprila, mogli su da primete još uvek sveže tragove deficitarne bele boje (Charbonnel white color) u kosi jedne ženske figure, koja se na prigušenom svetlu Paviljona lagano sušila. Izgledala je kao figura koja je poslednja sprovedena u distopijski ambijent ove slike.

Generacija obuhvata pet klečećih figura, tri muške i dve ženske, razodevenih do gole kože, samo u donjem vešu. Ruke su im prekrštene iza leđa, kao da su do maločas nosili lisice, koje su im skinute neposredno pošto su sprovedeni u prostoriju sa zlokobnim beličastim pločicama. Ipak, ovi mladići i devojke nisu sami. Tu su i njihove senke koje se naziru na naspramnom zidu, kao da kleče s druge strane, povijene prema svojim fizičkim telima sa kojima teže da se spoje. Kadriranje ove slike, odnosno postavljanje granice po vertikalnoj osi ženske figure na levoj, i muške figure na desnoj strani, sugeriše da je u pitanju detalj, odnosno odlomak, i da u toj naslućenoj jezovitoj dvorani – sportskoj hali, napuštenom bazenu ili možda klaničkoj zoni za omamljivanje – ima još sličnih klečećih figura nad kojima se sprovodi proces nadziranja i kažnjavanja.

Ono što ovaj čin, inače predviđen za odvijanje unutar zidova zatvorskih ili pritvorskih jedinica, čini javnim zapravo smo mi koji posmatramo ovu sliku. Naša tačka gledišta je uznemirujuće podudarna sa pogledom........

© Peščanik