Pita se Etjen de la Boesi u svom remek-delu Rasprava o dobrovoljnom ropstvu kako je moguće da Jedan – diktator, tiranin – milione ljudi drži poslušnima  i krotkima, a da je on sam, samodržac, vrlo nekvalitetan čovek, „čovečuljak“ kaže Boesi. „On je najčešće najkukavniji i najmekušniji u čitavoj zajednici; nije navikao na miris baruta, pa čak ni na takmičenja; nesposoban je ne samo da komanduje ljudima već ni da zadovolji i najneznatniju ženicu“ (prevod Ivan Vejvoda, „Filip Višnjić“, Beograd, 1986, str. 23).

Razume se da ovaj opis nije baš čudo političke korektnosti – šta sad pa to znači „najneznatnija ženica“? – ali uzmemo li u obzir da Boesi svoju raspravu piše pre gotovo 500 godina, nećemo da gubimo vreme na sablažnjavanje.

Odmah u nastavku Boesi pita da li je reč o kukavičluku hiljada, miliona ljudi koji nisu u stanju da se pobune, pa odgovara: ne, nije to kukavičluk, to je........

© Vreme