Sreski špijun Aleksa Žunjić imao je veliko uvo i dobar sluh. To je bio organ važniji od njegovog nosioca. Staromodni špijuni, zabeleženi kao literarni junaci ili filmske suklate koje tumaraju po parkovima, smatraju se izumrlom sortom. Ne može se verovati ničijim, pa ni sopstvenim ušima. Žbiri danas rade druge, mnogo nečasnije poslove.

U Srbiji se pojavio još jedan Pegaz. Po mitskom predanju to je beli konj sa snažnim krilima koja mu omogućuju da leti. Divalj je i slobodan, a jedini način da se ukroti bio je uz pomoć zlatne uzde, koju je heroju Belerofontu, jahaču Pegaza, poklonila boginja Atina. Sin je Posejdona i Meduze Gorgone. Na Olimpu je služio Zevsa, donoseći munje i gromove. Simbol je ponosa i neukrotivosti.

U Srbiji ima više Pegaza: u Futogu, Vrnjačkoj Banji, Novom Sadu i Rumi. Malo je gradova koji ga nemaju. Ime je dato hotelima, kafeterijama, restoranima i kockarnicama. Jedna agencija za nekretnine u Leskovcu zove se Pegaz. Dečje slikovnice i igračke nezamislive su bez krilatog konja i njegovog daljeg rođaka Jednoroga.

Počeli smo sa legendarnim Nušićevim sreskim špijunom, koji je kao takav imao vizit kartu sa označenim zanimanjem. Njega i sve njemu slične, kao i druge doušnike i prisluškivače telefonskih razgovora, zamenio je Pegaz. Ili........

© Peščanik