ILI: Sve prognoze, predviđanja i procjene očekivanja od 2026. godine odišu – pod uticajem iskustava iz prethodne i u čekanju izbora – manjkom optimizma, nastavkom blokada i zastoja na putu u obećanu Evropu

Posmatrano kroz prizmu sarkazma, sve ono što su ovih dana u raznim anketama izrekli ljudi čije mišljenje nešto vrijedi, moglo bi izgledati ovako: na pitanje može li nam 2026. godina biti teža i neuspješnija od prošle, optimisti bi rekli da, svakako, pesimisti bi tvrdili suprotno, a realisti bi atrofirali u dilemi kojoj strani da se priklone. Batalimo li sarkazam, ostaje olakšanje jer smo se kutarisali 2025, ali i ono sa čim smo dočekali ovu godinu – burna reakcija javnosti na problematičnu odluku Vlade Federacije o tome da 2. januar bude radni dan u trgovinama i da se, tako, zaposlenima u toj oblasti – dokazano iscrpljenim uz praznike, željnim odmora i porodične praznične atmosfere i praznovanja – dan uoči kraja godine uruči neželjen novogodišnji “poklon”.

U okrilju te teme, koja je zapalila društvene mreže i ustalasala javno mnijenje, teče navika, uobičajena za razmeđe dvije godine – prognoze, predviđanja i procjene očekivanja od 2026. Ni uz jednu od tih silnih izjava i prognoza nije se moglo odoljeti onome što zaziva potrebu za sarkazmom, jer im autori brižno paze da........

© Oslobođenje