Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), izjavio je nedavno da postoji mogućnost da će se kandidovati za predsednika Srbije na narednim izborima. Kako ističu naši sagovornici, Šešelj ima iskustva sa izborima, ali i sa dogovorima sa onima koji imaju vlast, zbog čega smatraju da će na narednim izborima njegova uloga biti, kao i do sada, da dodatno isprlja politički prostor i targetira protivnike režima.

Vojislav Šešelj je nagovestio da bi se mogao da se kandiduje, napominjući da ne zna tačno kada će ti izbori biti održani.

„Ja sam otvorio tu mogućnost. Međutim, to još uvek nije zvanično jer nismo imali sednicu Centralne otadžbinske uprave (SRS-a)“, rekao je Šešelj, upitan o posterima koji se dele na društvenim mrežama te stranke, na kojima, uz njegovu sliku, piše: „Srbijo, zna se ko. Predsednik”.

On je istakao da da očekuje da će njegova predsednička kandidatura biti predložena na toj sednici.

Srpska radikalna stranka (SRS) počela je na društvenim mrežama da deli i druge predizborne slogane, među kojima su „Radikali pobeđuju“ i „Jednu otadžbinu imamo“.

Šešelj se oglasio o svojoj predsedničkoj kandidaturi

Šešelj se oglasio o svojoj predsedničkoj kandidaturi

Šešelj se prvi put kandidovao za predsednika Srbije (federalne članice SR Jugoslavije) 1997. godine. Tada je u prvom krugu dobio, preko milion glasova, odnosno 1.125 140, čime je ušao u drugi krug u kojem je pobedio protivkandidata SPS-a Zorana Lilića sa osvojenih 1 733 859 glasa. Lilić je osvoji 1.691.354. Ipak ovi izbori su proglašeni nevažećim, jer je postojao cenzus da je potrebno da na njih izađe 50 odsto plus jedan upisan birač. Izlaznost je, prema zvaničnoj verziji, bila niža od propisane, oko 49 odsto.

Iste 1997. godine ponovljeni su predsednički izbori na kojima je Šešelj sa 1.665 822 glasa (43,70 odsto) ponovo prošao u drugi krug u kojem je izgubio od Milana Milutinovića. Ove izbore za predsednika Srbije pratila je priča da su bili pokradeni, naročito na Kosovu, gde je Milutinović „osvojio“ veliki broj glasova u čisto albanskim sredinama, poput Junika. Smatralo se da je Šešelj istrgovao rezultatom na predsedničkim izborima, kako bi SRS ušla u Vladu, i kako bi sprovela svoje zamisli kroz restriktivne zakone o informisanju i o univerzitetu.

Šešelj se naredni put kandidovao 2002. godine, ali tada nije prošao u drugi krug, jer je u prvom završio na trećem mestu sa 845.300 (23,24 odsto). I ti izbori su bili neuspeli, a u drugom krugu su rivali bili Vojislav Košutnica (DSS) i Miroljub Labus (G17), kada opet nije domašen cenzus izlaznosti.

Na ponovljenim predsedničkim izborima u decembru te iste 2002. godine Šešelj je dobio podršku Slobodana Miloševića i  u prvom krugu izgubio od Vojislava Koštunice koji je osvojio 57.66 odsto glasova, ali su i ovi izbori poništeni zbog nedovoljne izlaznosti.

Naredne 2003. u novembru na opet ponovljenim izborima za........

© Danas