Kad god došli, izbori idu pa idu, i sve će se svesti na brojeve – i na to kojim se načinima do tih brojki stiglo.

No, kad na kocki ne bi bila naša budućnost, kada bismo imali luksuz da pakao gledamo sa strane i udubimo se u svaku pojedinačnu sudbinu, dalo bi se postaviti suštinsko pitanje koje nadilazi cifre. A to pitanje, više ljudsko nego političko, glasi: kako će ovog puta glasati ona žena kojoj je još pre šest godina obećan posao ako obezbedi glasove, onaj radnik otpušten jer nije hteo na miting i ona gospođa koja kaže da pomoć nikad nije stigla i da je izvedu na streljanje ako ne govori istinu. Sve troje sasuli su svoje priče predsedniku u brk, pred kamerama, u direktnom prenosu i pred gomilom svedoka. Zauzvrat, oni i svi ostali dobili su ono što se u visokom registru zove cinizam, ali je poznatije kao podje*avanje. Dobili su potom i eskalaciju u vidu verbalnog kabadahisanja, a na koncu, kao začin, zaumnu alegoriju u kojoj don Kosibreti poredi sebe s dva psa – Svetim Hubertom i pitbilom (da, stvarno je to rekao) – pokušavajući da preduhitri asocijacije koje, dok se to gleda i sluša, idu jedino u pravcu džukca.

Kao što znamo, dani citiranja Vebera odavno su iza nas: onamo u stolici kod Olje, dotični je toliko stavljen na mesto da je s tog mesta ustao ne samo da više nikad ne sedne, nego je emisija morala da postrada i da je godinama u etru ne bude posle toga. Tu je i njemu postalo jasno ono što je inače jasno već bilo – zalud udvaranje, oh stari........

© Danas