Bankarski sektor prošle godine zaradio je, nakon plaćanja poreza na dobit, 166,5 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra. Iako je to rast od 6,74 odsto ili 100 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu i ostvarena je rekordna dobit banaka, ipak je očigledno usporavanje bankarskog biznisa u Srbiji. Naime, u 2024. godini rast profita je iznosio 28 odsto, a u 2023. čak 40 odsto.

Slično je i sa aktivom koja se uzima kao pokazatelj veličine banaka. Naime, aktiva je na kraju prošle godine dostigla skoro 60 milijardi evra. Međutim, u odnosu na BDP Srbije aktiva je smanjena sa 68,1 na 67,4 odsto. U prošloj godini ostvaren je rast od 5,58 odsto, što je dvostruko manje nego godinu ranije, pokazuje analiza specijalizovanog portala Bankarski monitor.

Najveća banka i na kraju prošle godine bila je Inteza sa aktivom od 9,15 milijardi evra i tržišnim učešćem od 15,3 odsto. OTP banka je druga sa 8,5 milijardi evra (14,2%), a Rajfajzen banka treća sa 6,6 milijardi evra (11%).

Unikredit banka je imala 6,5 milijardi evra aktive (10,85%), AIK banka koja je tokom prošle godine integrisala Eurobank Dirtektnu, 6,3 milijarde evra (10,5%) i top šest zaključuje NLB Komercijalna banka je sa aktivom od 6,1 milijardu evra (10,16%).

Cvijić: Vlasnik Alta banke za desetak godina od menjačnice stigao do poslovne imperije

Cvijić: Vlasnik Alta banke za desetak godina od menjačnice stigao do poslovne imperije

Među srednjim bankama državna Poštanska štedionica je na 5,1 milijardi evra (8,6%), dok je aktiva Erste banke bila 3,8 milijardi evra (6,3%).

Ispod su znatno manje banke, sa tržišnim učešćem ispod tri odsto. Među njima se ističe Alta banka, najbrže rastuća banka u Srbiji poslednje tri godine, sa aktivom od 1,65 milijardi evra. Ona je od tržišnog učešća od jedan odsto i 14. mesta na kraju 2022. godine skočila na 2,77 odsto i deveto mesto po veličini aktive.

U 2023. godini aktiva Alta banke je povećana za 44,6 odsto, u 2024. godini 52,28........

© Danas