Nepodnošljiva lakoća menjanja trenera je jedno od obeležja jednoipogodišnjeg bitisanja još uvek aktuelnog rukovodstva na čelu Partizana, rukovodstva u koje su navijači Partizana polagali ogromne nade u jesen 2024. godine, kada su konačno uslišene njihove želje i apeli da se promeni prethodna garnitura na čelu sa tanedmom Vučelić-Vazura.

Sve je počelo smenom Sava Miloševića tek što je nova ''Radna grupa'' stupila na dužnost, jer je Savo, zaboga, uveo u igru levog beka Kerkeza u utakmici koju je Partizan dobio u Humskoj protiv Jedinstva iz Uba sa 3:0.

Za prvog čoveka sportskog sektora Predraga Mijatovića to je bilo nedopustivo, zbog ''diskutabilnih okolnosti pod kojima je Kerkez doveden u Partizan''.

Marko Jovanović je zatim privremeno vodio ekipu do dolaska Srđana Blagojevića, koji je izdržao nešto više od deset meseci na klupi Partizana i za to vreme napravio mlad tim koji je igrao dopadljiv fudbal, ali i sakupio ''četiri minusa'' koje mu je izbrojao Mijatović, što je po oceni aktuelnog potpredsednika kluba za sportska pitanja bio dovoljan razlog za novu promenu na klupi. 

Uveravao je zatim navijače da je Nenad Stojaković pravo rešenje za Partizan, uporedivši ga sa trofejnim trenerom Tumbakovićem, ali je vrlo brzo i sam postao svestan da dojučerašnji trener Teleoptika nema kapacitet da vodi ekipu ka tituli u Super ligi, iako je ona jesenji deo sezone završila na prvom mestu, dobrim delom zahvaljujući i neuobičajeno velikom broju Zvezdinih kikseva u tom periodu.

Ekipa je dodatno oslabljena tokom zime, pre svega odlaskom........

© Sportske