Bio je Dan policije. Ponet svečanošću, predsednik Srbije je samog sebe optužio, mada ne poimence. Postoje pokušaji, rekao je, da se policija ponizi, da joj se oduzmu sve nadležnosti, da ne bude servis tužilaštva. U pravu je samo što, nažalost, to ne važi za dan već za barem godinu i po dana policije. Nije ni pre bila za ugled, ali od početka ove bune na dahije policija se baš iskazala kao nenarodna, nezakonita i – nekažnjiva.

Višegodišnji i višemandantni ministar te iste policije je baš u isto vreme imao da izjavi kako se stavlja na raspolaganje svojoj partiji i svojoj policiji. Policiji ne kao osumnjičeni, a partiji kao predsednik. Kad me već bog nije uzeo, nek me uzmu država i partija, tako nekako je obrazložio svoju ponudu, čuj mene: predaju. Verovatno ponukan višednevnim hodočašćem pred pojasom presvete Bogorodice, osetio je potrebu da to što je pretekao tumači božijom namerom da ostane predsednik i ministar.

Doduše, pre nego........

© Peščanik