Zašto uništavanje dokumenata u periodu primopredaje vlasti neće izbrisati tragove korupcije

Pobeda Studentske liste na izborima 25. oktobra otvorila je period između starog i novog – interregnum u kojem dosadašnji funkcioneri još sede u svojim kancelarijama, a nova vlast još nije preuzela institucije. Među građanima se širi bojazan da će upravo ovih nedelja sečke za papir raditi prekovremeno. Ta bojazan je razumljiva, ali je u velikoj meri neosnovana. Zakon je ovde strog, a dokumenti imaju jednu neobičnu osobinu: retko postoje u samo jednom primerku.

Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, Studentska lista osvojila je oko 52,7 odsto glasova i apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini. Ipak, između izborne noći i stvarne promene u institucijama prolazi vreme. Konstitutivna sednica Skupštine održava se najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, a Vlada se bira u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine. Tek posle toga slede promene u ministarstvima, javnim preduzećima, agencijama i lokalnim upravama.

To znači da će ljudi koji su donosili odluke o tenderima, investicijama, zapošljavanju i isplatama još nedeljama, a ponegde i mesecima, imati ključeve arhiva i lozinke informacionih sistema. Istorija tranzicija daje razloga za oprez. Najpoznatiji primer je istočnonemačka tajna policija, čiji su službenici u jesen 1989. masovno sekli i cepali dosijee pre nego što su građani zauzeli njihove zgrade.

Isti primer pokazuje i drugu stranu priče. Iscepani dosijei Štazija decenijama se strpljivo sklapaju, najpre ručno, a zatim i uz pomoć softvera. Ono što je trebalo da nestane, postalo je jedan od najbolje dokumentovanih arhiva represije u Evropi. Strah od uništavanja je, dakle, racionalan. Strah da će tragovi trajno nestati –........

© Peščanik