Seća se čitalac, moj vršnjak, tog filma iz 2004, a po motivima naučnofantastičnih priča Isaaca Asimova o robotima sa sredine 20. veka. Zna čitalac i to da je u tim pričama Asimov izložio i elaborirao tri zakona robotike:

1. Robot ne sme da povredi čoveka niti može stajati po strani ako vidi da će čovek biti povređen.

2. Robot uvek mora da posluša ljude ako time ne krši prvi zakon.

3. Robot mora da pazi na sebe ako time ne krši prvi i drugi zakon.

Kasnije je Asimov dodao još jedno, takozvano nulto pravilo: robot ne sme da nanese štetu čovečanstvu niti sme da dopusti da čovečanstvo samo sebe povredi. Ovo je pravilo iznad tri zakona. Vidi čitalac i sam zašto je nulto pravilo na više načina sporno, ali nećemo ovde o tome.

Ovde ćemo o robotima koji igraju – moravac. Video je to čitalac, sve i ako se, kao ja, trudio da ne vidi. Verovatno je potrebno veliko umeće da se napravi čovekoliki robot – čovekolik ne samo po izgledu nego i po pokretima. Ko je gledao film iz 2004. mogao je pomisliti da nam je stigla ondašnja budućnost (dakle, budućnost kako su je 2004. videli autori filma). Samo što i u filmu i u Kini, gde su roboti igrali moravac, stvar nije samo u izgledu i pokretima nego i u tome šta je robotima u „glavi“.

Asimov je decenijama ispisivao priče o robotima. Koliko god da se autorima filma iz 2004. zameralo da su zloupotrebili delo i ime Asimova za promociju filma, jer u samom filmu nema praktično ništa iz njegovih priča, ipak stoji da i film „Ja, robot“ elaborira teme važne i za Asimova. Dakle, sam Asimov se pitao pod kojim uslovima robote........

© Peščanik