Veliki deo javnosti oduševljen je efektnim ponašanjem srpskih odbojkašica na prijemu kod Aleksandra Vučića. Ne znamo baš puno detalja i one se mudro ne oglašavaju. Međutim, njihov trener Zoran Terzić, rekao je sasvim dovoljno. On je rezervisan i preziran stav sportiskinja prema predsedniku države protumačio strahom od zameranja sadašnjoj podeljenoj javnosti Srbije. Još važnije, podvukao je odsustvo ubeđenja kod svojih sportiskinja. Ne zna se šta više para uši u ovoj izjavi. Ideja da je strah toliko raširen u Srbiji, pa ljudi gledaju da ne otkrivaju šta i kako misle ili reči trenera kojima odriče svojim igračicama sposobnost da imaju bilo kakva politička ubeđenja.

Uverenost sa kojim je trener ovo izgovorio, dajte, kakva ubeđenja, vodi nas do duboko ukorenjene ideje koju vrlo pažljivo neguje i trenutna vlast. Reč je o tezi da je većina građana Republike Srbije nezrela za bilo kakvo političko delovanje ili formulisanje bilo kakvog političkog stava. Praktikovanjem ovog uverenja dolazimo do činjenice da sadašnjoj vlasti Narodna skupština zapravo i ne služi ničemu i da tu ne počiva nikakav narodni suverenitet. Pored širenja uverenja da su ljudi politički maloletni, važno je politiku učiniti dalekom, jako teškom za razumevanje. Konačno, od presudne je važnosti politiku učiniti prljavom. Onaj ko sebe smatra pristojnim treba stoga da gleda samo svoja posla. Predstavljanje politike kao nekog strašno složenog posla koji je za velike, za odrasle. U stvari isključivo za........

© Peščanik