Po običaju, elementi našeg života se spajaju, susreću, ukrštaju.

Čitala sam portugalskog pisca koji je govorio u mnogo glasova.

Jedan događaj, jednog čoveka koji spaja niz sudbina predstavio je kroz prizmu više likova.

Slika o događaju i čoveku sklopila se tek kad sam pročitala sve perspektive.

Pisao je o opasnom vremenu, društvenim i političkim promenama u drugoj polovini prošlog veka.

Baš u tom periodu – tokom čitanja o krizi u Portugalu i raspadu portugalskih porodica – pronašla me je izložba Marka Lađušića na Terazijama.

Velika rečita platna sa mnogo slojeva boje i mnogo značenja.

S obzirom da je Antunešov roman bio tmuran, težak kao olovo i da me je sudbina propalih junaka potresala, bilo mi je potrebno da provirim u svet koji se drži, koji emituje struje vitalnosti i optimizma.

Asocirale su me čvrste rešetkaste........

© Danas