Danas ispraćamo Dušana Duleta Vujoševića u večnost. Sam je sebi svojim radom, uspesima i neprestanom borbom za bolju Srbiju obezbedio status legende. Dok se na ovim prostorima bude igrala košarka, Duletovo ime će se izgovarati velikim slovima.

I bio je veliki čovek. Ne samo zbog košarke. Sticajem okolnosti imao sam to zadovoljstvo da se ponekad i družim sa njim. Jednom prilikom smo dogovorili odlazak na koncert Đorđa Balaševića u Sarajevu. On je sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine imao pripreme za neke kvalifikacije i spojili smo lepo sa korisnim. Sa reprezentacijom je bio smešten u hotelu koji je nekada bio ponos cele SFRJ – Holidej In, koji smo i moja supruga i ja odabrali za boravak. Na vezi sam bio sa Bebom Balašević, koja nam je obećala četiri karte, srećna kada je čula da na koncert dolazi i Dule. Bilo je to posle onog beogradskog koncerta Panonskog mornara na kojem je Balašević poručio: „Dajte mi 10.000 Dušana Vujoševića i ja ću spasiti ovu zemlju.“

Večerali smo zajedno u hotelu. Sećam se da je tražio od konobara da mu donese neki crni hleb, odnosno samo ne beli, jer je striktno vodio računa o ishrani zbog problema sa bubrezima. I te 2018. godine je svaki drugi dan išao na dijalizu. Zdravlje mu je bilo narušeno, ali držao se dobro. Malo je usporeno hodao i pridržavao se za nekoga od nas kada bi naleteo na poneki stepenik, ali je bio živahan, veseo. Pričali smo o košarci, a na putu od hotela do koncerta najviše o Sarajevu. Bio je oduševljen ovim gradom........

© Danas