Znamo li, poštovani čitaoče, šta obeležava Nova godina i zbog čega se slavi? Zašto se vreme prema tom datumu meri i deli na dve epohe? Šta ustvari znače eufemizmi „pre nove ere“ i „nova era“? Koji ih događaj razdvaja? Kako to da jedino nama, u čitavom hrišćanskom svetu, Nova godina dolazi pre Božića, a kod svih ostalih je obratno? Otkud kod nas Deda Mraz, a kod drugih Sveti Nikola?

Znamo li odgovore na ova pitanja? Ili mislimo da nam ti odgovori nisu važni? Možda nam je lepše i lakše živeti u neznanju? Kao muve bez glave. Možda volimo proslave i slavlja, provoda radi bez razloga i smisla? Možda, najposle, ova nenormalnost, kao i mnoge druge nenormalnosti, predstavlja našu normalnost?

Duboki su koreni naše nacionalne zbunjenosti. Pobrkanosti. Smetenosti. Naopakosti, kad moram da kažem.
Ova su pitanja, naravno, samo povod za razmišljanje. I preispitivanje. U potrazi za izgubljenim vremenom, Prustovskim rečnikom. Za izgubljenim kontinuitetom. I putokazom.

Nikako da se otrgnemo iz kandži pogrešnih dilema. Pogrešnih i bemislenih. Evropa, da ili ne? Demokratija, da ili ne? Vladavina prava, da ili ne? Odgovornost vastodržaca, da ili ne? Individualna sloboda ili nacionalni interes? Emancipacija ili teritorija? Konačno, istina ili laž? Realnost ili obmana? Iluzija ili činjenično stanje?

Za nekoliko dana ćemo zakoračiti u drugu četvrtinu dvadeset prvog veka. Bez odgovora. Bez odluka. Bez saznanja. U bezvazdušnom prostoru. Bez oslonca, pravca i ideje.

Kao da nam više ništa ne smeta. Kao da nas ništa više ne može otrezniti i pokrenuti na masovan, kolektivan, iskorak iz ove žabokrečine, iz ovog živog peska,........

© Danas