Termin snimanja nove epizode DLZ bio je utorak u 11.30. Seo sam u kola u 10.35 i krenuo na Košutnjak. Beograd deluje isto kao kada sam u njemu bio poslednji put, sa dodatkom slobode koja se oseća na svakom metru. Propustili smo dve najgore godine u njegovoj ovovekovnoj istoriji. Na svim zidvima, u svim ulicama i uličicama, vidljivi su grafiti, ostaci hladnog građanskog rata koji se ovde vodio.

„Blokaderi“ i „ćacad“ jedni druge su čašćavali pogrdama, s tom razlikom što su naši to radili iz srca, a njihovi kao deo honorarnog saradništva sa mafijom. Izašao sam na autoput i prošao pored instituta u kom je radio moj pokojni otac. Vozeći pored sajma slušao sam radio stanice, koje mi manje idu na živce nego pre. Dok jezdim ka Banovom brdu, pitam se kakav odnos uspostaviti prema Beogradu na vodi, urbanističkom megamonstrumu koji se na žalost više ne može srušiti.

Setio sa se kako su se komunisti posle rata useljavali u vile na Dedinju, pa sam se upitao hoće li se nešto slično desiti i ovog puta, ali iznad savske promenade. Dolazim u Avala film, radnik na rampi prijatno je iznenađen, ili je možda takav sa svakim ko tu dolazi. Ulazim u........

© Danas