Na početku, jedna cepidlačka napomenica: revnosne kolege iz redakcije u prošloj su kolumni na jednom mestu zatekli ne-reč „blokadri“ i prepravili je u „blokaderi“; to, međutim, nije bila greška, bar ne kucača ovih redova – kao što potom stoji u zagradi, baš tako piše na jednoj beogradskoj fasadi, te dodah da se pod time valjda misli na ljude kadre da blokiraju, ako je verovati ćacionalističkoj mudrosti i vrcavosti, koje naravno nema. Gola sila, nasila i prisila jeste sve što imamo naspram sebe, i svako ko se nadao da odonud stanuje bar toliko ljudskosti i razuma da se ne udari po svojim sugrađanima i sugrađankama zbog gnevnog ludila jednog čoveka sazdanog od destilovane mržnje – prevario se.

Pokazalo se da oni zbog čijih je batina starac u Novom Sadu u pritvoru ostao bez testisa – između sebe ne mogu da skupe ni toliko tog istog materijala da pobune jednu jedinu policijsku stanicu, jedan odred, jednu jedinicu, oni s nešto časti uzmu bolovanje i maknu se s posla da ne saučestvuju u zulumu, i toliko; u daj-šta-daš vremena to će im se još malo pa pisati u hrabrost i otpor.

Gledali smo tenkovsko oranje ulica pod firmom jedinstva; narod je tom prigodom prikladno ujedinjen na one koji prizor gledaju slobodno i one druge, što gledaju preko policijskog kordona, koji je tu da štiti vojsku od svenadiruće sloge. Ne........

© Danas