Iako su Majkl B. Džordan i Džesi Bakli upravo ovenčani svojim prvim Oskarima, neki već počinju da nagađaju ko bi se u ovo doba sledeće godine mogao naći u trci za zlatnu statuu.

Premda smo još prošle godine znali da će filmovi poput „Jedne bitke za drugom“ i „Hamneta“ biti glavni favoriti, ovogodišnja dodela pokazala je da trku nije uvek lako predvideti, prenosi Index.hr.

Horori kao što su „Grešnici“, „Trenutak nestajanja“ i „Frankenštajn“, kao i K-pop fenomen „Lovci na demone“, uopšte se nisu smatrali kandidatima, a međunarodni filmovi i dalje donose brojna iznenađenja.

Britanski The Guardian donosi pregled filmskih stvaralaca i glumaca koji bi iduće godine mogli da učestvuju u trci za zlatnu statuu.

Kladiti se protiv Arona Sorkina, dobitnika nagrada Bafta, Emi i Zlatni globus, retko je pametna ideja. Svoj jedini Oskar osvojio je za scenario filma „Društvena mreža“ iz 2010. godine.

Mnogo se toga otad promenilo, uglavnom nagore, a Sorkin deo toga pokušava da obuhvati u filmu „Društveni obračun“ (The Social Reckoning), nekonvencionalnom polunastavku koji će se usredsrediti na slučaj uzbunjivačice Fransis Hogen iz 2021. godine.

Nju će glumiti prošlogodišnja dobitnica Oskara za najbolju glumicu, Majki Medison, dok Marka Zakerberga sada glumi Džeremi Strong.

Uspeh nije zagarantovan – Sorkinov poslednji film bio je biografski „Rikardovi“ (Being the Ricardos) koji je podelio kritiku, a poznato je da je teško snimiti dobar film o internetu. Ipak, Akademija ga voli, a čini se da je uvek pravo vreme za obračun sa Fejsbukom.

Trebalo je vremena da Holivud primeti nemačku glumicu Sandru Hiler, koja je osvajala brojne nagrade u Evropi pre nego što je u svojim srednjim četrdesetim ostvarila proboj trilerom „Anatomija pada“.

Film je nakon Zlatne palme osvojio i pet nominacija za Oskara, uključujući onu za najbolju glumicu za Hilerovu. Istovremeno, Hilerova se pojavila i u jednako hvaljenoj drami o holokaustu „Zona interesa“ Džonatana Glejzera.

Usledio je neizbežan talas ponuda, a ona je prihvatila najunosniju – ulogu uz Rajana Goslinga u naučnofantastičnoj avanturi „Projekat: Očajnički pokušaj“ (Project Hail Mary). Taj film verovatno neće biti u igri za Oskare, ali kasnije ove godine Hilerova glumi u drami „1949“, smeštenoj u doba Hladnog rata, koja ima više potencijala za nagrade.

Reč je o novom filmu Pavela Pavlikovskog, reditelja koga Akademija već ceni. Takođe ima sporednu ulogu u iščekivanoj crnoj komediji „Kopač“ (Digger) Alehandra Gonzalesa Injaritua sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.

Nakratko se činilo da je Čarls Melton na neobičnom putu od serija „Gli“ (Glee) i „Riverdejl“ (Riverdale) do potencijalnog Oskara još 2024. godine. Mnogi su verovali da mu je nominacija za sporednog glumca za ulogu u drami „Maj decembar“ (May December) Toda Hejnsa osigurana, ali to se nije dogodilo.

Ove godine pojavljuje se u dva projekta spremna za festivale: trileru „Njen privatni pakao“ (Her Private Hell) Nikolasa Vindinga Refna, koji će verovatno biti prikazan u Kanu, kao i u filmu „Saturnov povratak“ (Saturn Returns) rediteljskog dvojca Grega Kvedara i Klinta Bentlija.

Dok Refnov film ima manje izgleda za Oskare, potonji bi mogao privući pažnju Akademije, s obzirom na to da su poslednja dva filma ovog dvojca prikupila ukupno sedam nominacija. Reč je o romantičnoj drami koja prati srednjoškolske ljubavi kroz decenije, a iza nje stoje Netfliks i Plan B Breda Pita, kompanije sa mnogo iskustva u oskarovskim kampanjama.

Iako na nedeljnoj dodeli nije bilo međunarodnih pobeda kojima su se neki nadali, dovoljan broj nominacija za filmove poput „Sentimentalna vrednost“ (Sentimental Value) i „Tajni agent“ (The Secret Agent) pokazuje da nova, raznolikija Akademija nastavlja da traži kandidate i izvan engleskog govornog područja.

Još 2022. godine „Povezi me“ (Drive My Car) postao je prvi japanski film nominovan za najbolji film, a reditelj Rjusuke Hamaguči zaradio je nominacije za scenario i režiju. Njegov novi film, čija se premijera očekuje u Kanu, bavi se odnosom direktora doma za stare i dramaturga koji pati od neizlečive bolesti. Reč je o emotivnoj drami, a iza nje stoji Neon, ista kompanija koja je filmove „Parazit“ i „Anora“ dovela do oskarovske slave.

Iako je „Koda“ (CODA) iz 2021. možda postao jedan od zaboravnijih dobitnika Oskara za najbolji film, drama rediteljke Sijan Heder o gluvoj porodici ipak je ponudila drugačiju vrstu reprezentacije na pozornici. Hederova se nada da će to ponoviti s filmom „Biti Hjuman“ (Being Heumann), drami zasnovanoj na životu pionirske aktivistkinje za prava osoba sa invaliditetom Džudit Hjuman.

Glavnu ulogu poverila je Rut Medli, britanskoj glumici koja je postala jedna od najistaknutijih zvezda u invalidskim kolicima zahvaljujući ulogama u serijama „Doktor Hu“ (Doctor Who) i „Godine i godine“ (Years and Years). Uz podršku Marka Rafala i Dilana O’Brajena, čini se da je ovo projekat spreman za Oskare, a nominacija za Medliovu ušla bi u istoriju.

Sada kada je uglavnom oslobođen okova Marvelovog filmskog univerzuma, vreme je da se Sebastijan Sten u potpunosti prebaci u svet drame. Prošle godine osvojio je svoj prvi Zlatni globus za „Drugačiji čovek“ (A Different Man) i prvu nominaciju za Oskara za „Pripravnik“ (The Apprentice), a ovog leta mogao bi se vratiti u Kan s dramom „Fjord“ Kristijana Munđijua.

Akademija je možda nepravedno ignorisala Munđijuovo remek-delo „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“, ali partnerstvo sa Stenom i Renate Reinsve za njegov prvi film delimično na engleskom jeziku zvuči kao sigurnija opklada. Radnja o dve porodice koje se posvađaju nakon optužbe za zlostavljanje i Stenova transformacija, zbog koje je na prvoj fotografiji gotovo neprepoznatljiv, takođe sugerišu veliki potencijal.

Rediteljka Činonje Čukvu već je radila sa glumicama koje su bile blizu nominacije za Oskara – Alfri Vudard za zatvorsku dramu „Pomilovanje“ (Clemency) i Danijel Dedvajler za „Til“ (Till). Njen sledeći projekat mogao bi je konačno uvesti u trku za prestižnu nagradu.

Na platno donosi novu adaptaciju drame „Smrt trgovačkog putnika“ uz pomoć scenariste Tonija Kušnera. Bila bi to prva velika filmska verzija od 1951. godine, a Čukvu je angažovala impresivnu glumačku postavu: Džefrija Rajta, Oktaviju Spenser, Korija Hokinsa i Kelvina Harisona Mlađeg.

Bilo ko od njih mogao bi biti u trci, ali Akademija voli Spenserovu, koja već ima tri nominacije i jednu pobedu. Ako film bude gotov na vreme, mogla bi se naći među vodećim kandidatkinjama za najbolju glumicu.

Džek O’Konel, koji je donekle stagnirao nakon početnog proboja ranih 2010-ih, doživeo je veliki povratak u poslednjih nekoliko godina. Prošle godine vratio se mračnijim ulogama negativaca u filmovima „28 godina kasnije“ i „Grešnici“.

Pre nego što unovči zasluženi honorar u filmu „Godzila protiv Konga: Supernova“, O’Konel će glumiti u adaptaciji nagrađivane predstave „Mastilo“ (Ink) u režiji Denija Bojla.

O’Konel preuzima ulogu urednika tabloida Larija Lamba nasuprot Rupertu Mardoku koga glumi Gaj Pirs. Poslednji put kad se Bojl bavio dramom zasnovanom na stvarnim događajima, film „Stiv Džobs“ doneo je nominacije Majklu Fasbenderu i Kejt Vinslet, a priznanje za O’Konela bilo bi zasluženo.

Put nije bio lak, ali Parker Pouzi, glumica koju filmska industrija dugo voli, napokon dobija uloge kakve zaslužuje. Male uloge u filmovima „Bo se plaši“ (Beau is Afraid) i „Telma“ (Thelma) i seriji „Gospodin i gospođa Smit“ dovele su do hvaljene izvedbe u „Belom lotosu“, što joj je sada donelo ulogu u najnovijem filmu Martina Mekdone „Divlji konj devet“ (Wild Horse Nine).

Mekdonini poslednji filmovi, „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“ i „Duhovi ostrva“, skupili su ukupno 17 nominacija za Oskara, a njegov najnoviji verovatno će slediti sličan put. Reč je o priči o agentima CIA-e 1970-ih i, iako njena uloga još nije poznata, čini se kao savršen spoj za Mekdonin mračno duhovit dijalog.

Endru Garfild možda se mučio da opravda svoju poslednju saradnju sa Lukom Gvadanjinom – promašeni triler „Posle lova“ (After the Hunt) – ali postoje naznake da bi njegov sledeći projekat mogao biti pogodak. Garfild glumi direktora OpenAI-ja Sama Altmana u filmu „Veštački“ (Artificial), koji se bavi dramom iza kulisa njegovog otpuštanja i ponovnog zapošljavanja 2023. godine.

To je jedan od mnogih projekata o veštačkoj inteligenciji koji su u pripremi, a s obzirom na to koliko je kritika na račun te tehnologije izrečeno na nedeljnoj dodeli, čini se da bi glasači ovo mogli podržati.

Garfild, koji ima dve nominacije za glavnog glumca, takođe predvodi novi film Paula Gringrasa „Ustanak“ (The Uprising) o pobuni engleskih seljaka 1381. godine. Gringras nije sigurna opklada za Oskare, ali s obzirom na bes koji mnogi osećaju zbog jaza između bogatih i siromašnih, ovaj bi film mogao delovati dovoljno aktuelno da se probije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 18.03.2026. 19:02 Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Ekonomija • 19.03.2026. 13:32 "Sutra nas čeka da odredimo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko"

"Sutra nas čeka da odredimo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko"

Sport • 18.03.2026. 11:02 Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Reakcije • 18.03.2026. 11:15 Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

Reakcija Elektrodistribucije: Samo je jedan samočitač Igor Ranković

Region • 18.03.2026. 21:15 Ograničeno točenje goriva na pumpama u Sloveniji

Ograničeno točenje goriva na pumpama u Sloveniji

© Danas