Nekima je tokom leta potrebno svega nekoliko minuta izlaganja suncu dnevno, a drugima znatno duže.

Fotografije Koko Šanel posle krstarenja Mediteranom 1923. godine, popularizovale su tamniju kožu i sunčanje.

Njen preplanuli ten postao je statusni simbol i promenio odnos Zapada prema sunčanju.

Od početka do sredine 20. veka, helioterapija – primena sunčeve svetlosti i njenih toplotnih, svetlosnih i ultraljubičastih zraka u terapeutske svrhe – koristila se za lečenje rahitisa i tuberkuloze u sanatorijumima, i podsticao se „zdrav preplanuli ten“.

Sto godina kasnije, naš odnos prema izlaganju suncu postao je mnogo složeniji.

Tokom poslednjih 50 godina, zbog porasta učestalosti raka kože preispituju se medicinski stavovi, a kampanje za zaštitu javnog zdravlja naglašavaju da treba izbegavati prekomerno izlaganje suncu i intenzivno promovišu upotrebu zaštitnih krema

I danas postoje čvrsti dokazi o povezanosti prekomernog izlaganja suncu i rizika od raka kože.

Međutim, poslednjih godina pokazalo se da je takozvano „umereno“ izlaganje suncu – vremenski ograničeno izlaganje, posebno oko sredine dana – korisno za mentalno zdravlje, nivo vitamina D i imuni sistem.

Istraživanja pokazuju i da ovakvo izlaganje suncu smanjuje rizik od određenih vrsta raka, doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i poboljšava kognitivne funkcije i kvalitet sna.

Kako onda možemo da iskoristimo prednosti sunčeve svetlosti, a da izbegnemo njene opasnosti?

I koliko sunca nam je zaista potrebno?

Zašto nam je potrebna sunčeva svetlost?

Umereno izlaganje suncu pomaže organizmu da proizvodi vitamin D, koji je neophodan za zdravlje kostiju i pravilno funkcionisanje mišića.

Neka istraživanja pokazuju da su viši nivoi vitamina D povezani sa manjom učestalošću i smrtnošću od raka, kao i sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.

Sunčeva svetlost takođe snižava krvni pritisak.

Kada UVA zraci dospeju do naše kože, podstiču oslobađanje azot-monoksida, što dovodi do širenja krvnih sudova, a to smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Studija, koja je tokom 20 godina pratila 29.518 žena u Švedskoj, pokazala je da je stopa smrtnosti od svih uzroka kod žena koje su izbegavale sunce bila dvostruko veća nego u grupi koja je bila najviše izložena suncu.

Međutim, upotreba solarijuma je bila povezana sa povećanom ukupnom stopom smrtnosti, kao i većom smrtnošću od raka.

Druga švedska studija iz 2011. pokazala je da su žene koje su najmanje jednom mesečno koristile solarijum tokom najmanje deset godina imale 90 odsto veći rizik od smrtnog ishoda bez obzira na uzrok.

Rebeka Mejson, profesorka fiziologije na Univerzitetu u Sidneju u Australiji, kaže da održavanje odgovarajućeg nivoa vitamina D pomaže organizmu da „smanji upalne procese, odgovori na patogene koji prodiru u organizam i reguliše imuni sistem tako da ne napada sopstvene ćelije“.

Pokazalo se i da sunčeva svetlost poboljšava san i doprinosi kognitivnom zdravlju.

Jutarnja sunčeva svetlost sadrži talasne dužine plave svetlosti koje mozgu signaliziraju da je dan, čime se povećava nivo kortizola i potiskuje melatonin, hormon koji podstiče pospanost.

Zbog toga se osećamo budnije i energičnije.

Veća izloženost dnevnoj svetlosti može da poboljša kognitivne sposobnosti, brzinu reagovanja i pamćenje.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 360.000 ljudi, izlaganje dnevnoj sunčevoj svetlosti (koje je trajalo oko sat i po dnevno) bilo je povezano sa manjim rizikom od razvoja demencije.

Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe povećava nivo serotonina,........

© Danas