Gde je zapelo? Umesto ujednačene, prepoznatljive i koordinisane liste (npr. „Studentska lista – Ruke su vam krvave“?) u deset opština u kojima su raspisani lokalni izbori u Srbiji, na delu je specifični galimatijas. Imamo zbunjujuću skupinu studentskih i/ili opozicionih grupacija pomalo generičkih naziva (Glas mladih za opštinu Kula, Mladi za Palanku – Sami protiv svih, Kladovo ima nas – Vreme je za promene, Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje, Ujedinjeni za Bajinu Baštu, Zvuk Pravde – Zajedno za studente, Bor – Naša odgovornost, itd.).

Odnos odozdo organizovanih grupa studenata i građana prema (već kilavo) etabliranoj opoziciji varira od nevoljne saradnje do otvorenog neprijateljstva. A režim je na sve to zdušno odgovorio dodatnom zbrkom na tri nivoa: lažnim studentskim listama, lažnim opozicionim listama, i lažnim manjinskim listama. Uzgred, poreklo reči „galimatijas“ najverovatnije dolazi upravo sa – univerziteta, ili od studenata. Ona potiče od latinskog izraza „Matijini petlovi“ (galli Matthias) jer su studenti na srednjovekovnim univerzitetima ovako podrugljivo nazivali nerazumljive ili zamršene argumente nekog profesora ili kolega. I kao što petlovi kukuriču svi odjednom, ovakvi govori zvuče kao zbrkana i neartikulisana kakofonija reči, odnosno poruka.

Pa ipak, ništa od toga ne sme da iznenađuje. U okolnostima prilične decentralizacije studentskog pokreta (izgrađen odozdo, bez lidera), nasuprot kojem stoji golema i vojno ustrojena mašinerija vlasti, u pitanju je jedini mogući ishod. Jer, pretvaranje masovnog pokreta u političku organizaciju je vraški teško. Svako malo, negde u svetu, neki masovni pokret uzdrma neku vlast do samih temelja. Studenti ispune ulice i trgove i, kao 15. marta 2025. – stari poredak zadrhti.

Ponekad istera i supersonično oružje protivu građana. Zatim dolazi teže pitanje: šta dalje? Istorija i politička praksa pokazuju da je pretvaranje sirove energije nehijerarhijskog ustanka u trajnu političku organizaciju sposobnu da učestvuje na opštim izborima jedan od najrizičnijih prelaza u politici. To pokazuje i slučaj studentsko-građanskog ustanka u Srbiji, ali npr. i uspešna revolucija u Bangladešu iz jula i avgusta 2024. godine, kada je srušena vlada Šeike Hasine i koja je pobegla iz zemlje. U oba slučaja, protestni pokreti bez vođstva postigli su naizgled nemoguće – dobrano uzdrmali ukorenjene režime – da bi se........

© Danas