Bukmejkeri kažu jedno, superkompjuteri drugo. Prema prvima, nakon velikog nedeljnog derbija, Mančester siti je sad u prednosti sa 56 odsto šansi za podizanje trofeja. Veštačka inteligencija, s druge strane, kaže da su prilike "građana" posle pobede nad Arsenalom porasle i to za jedva 12.2 odsto i sada iznose tek 27 procenata. Optin superkompjuter Arsenalu i dalje daje astronomskih 73 odsto šansi da postane prvak Engleske.

To je ogromna brojka ako se u obzir uzme psihološki momenat, raspored i činjenica da Arsenal, za razliku od Mančester sitija, razmišlja i o Ligi šampiona.

I dok se Mikel Arteta cele sezone trudio da bude drugačiji. Da njegov tim igra na specifičniji način od drugih, a i da se za velike mečeve priprema posebnim metodama, Pep Gvardiola nije toliko odstupao od svoje davno izgrađene filozofije iako ni on više nije ono što je nekada bio. Njegova premisa za uspeh bio je tim. Da ostanu zajedno onda kada su osetili da je Arsenal postao kolebljiv.

To zajedništvo ih je dovelo u poziciju u kojoj su danas. U poziciju u kojoj oni kontrolišu završnicu sezone iako su prošlog meseca zaostajali dvocifren broj poena u odnosu na, doskora, "već viđenog šampiona".

Nije bilo ponekih bizarnih govora, korišćenja zvučnika zarad demonstracije kakva atmosfera očekuje igrače na utakmici. Nije bilo propoveda o Tomasu Edisonu i električnoj energiji, niti sličnih slikovitih motivacionih trikova. U Mančesteru se dogodila grupacija. 

Izveštava se u engleskim medijima da je uoči utakmice protiv Arsenala na treningu bio prisutan predsednik Haldun Al Mubarak. Nije strano da čovek iz vrha hijerarhije posmatra sesiju ekipe, razgovara sa stručnim štabom i igračima... Činio je to i ranije, onda kada je osetio da bi neke stvari trebalo jedni drugima da izgovore i to ne u cilju podizanja pritiska, već obratno.

Pep Gvardiola je održao uzbudljiv govor u svlačionici nakon poslednjeg treninga poslavši poruku igračima da ne katastrofiziraju potencijalne negativne situacije sa utakmice. 

Upravo tako nešto se videlo nakon odbrane Điđa Donarume u drugom poluvremenu kada je sprečio Kaja Haverca da donese preokret Arsenalu. Tada je Manuel Estiarte, desna ruka Pepa Gvardiole, ustao sa klupe ne bi li pokazao veru u italijanskog čuvara mreže. Onog koji važi za jednog od najboljih "šot stopera" na svetu, ali i onog čija je greška poništila majstoriju Rajana Šerkija. Baš u predstavi Điđa Donarume može da se ogleda povezanost i međusobno poverenje koje u smiraj sezone vlada u Sitiju.

Arsenal je u nekolicini momenata izgledao preplašeno pred protivnikom. Posebno s početkom meča. Generalno, nije to bilo loše izdanje i niko ih ne kritikuje zbog jučerašnje predstave, već zbog psihološkog stanja u koje ih je uveo Mikel Arteta. Kao da su izgubili veru u svoje sposobnosti, kao da to više nije ona grupa igrača koja je pre nekoliko meseci igrala fudbal dostojan zvanja šampiona Premijer lige.

I zato sada ništa više nije u njihovim rukama. Na kraju krajeva postoji zakon ekvivalentnosti: kada odstupiš od fudbala, on će da ti oduzme sve što ti je do tada dao. 

© Sportske