Bivši šampion u teškoj kategoriji Mike Tyson jednom je slavno izjavio: „Svako ima plan dok ne dobije udarac u glavu.“ Upravo to se može reći za dolazećeg britanskog premijera, kao i njegove prethodnike, naročito posle spektakularne defenestracije Liz Truss nakon svega 49 dana na poziciji premijerke 2022. godine. Svi imaju sjajan plan dok ih tržište britanskih državnih obveznica ne tresne posred lica.

Andy Burnham, Nigel Farage i moj prijatelj Zack Polanski moraće da se nose s tim, ako stignu do rezidencije na adresi Dauning strit 10. Verujem da oni to već znaju. Ali ne mislim da su svesni pravih razmera i prirode ovog problema.

Opšteprihvaćena mudrost kaže da tržište obveznica čine ljudi koji ušteđevinu ulažu u državne obveznice, tražeći najpovoljniji odnos između visine kamatnih stopa i rizika koji te stope nose. Na primer, moguće je da uvećani prinosi na obveznice signaliziraju da tržište očekuje da dolazeća inflacija smanji dobit od fiksnih kamata. Još gore, moguće je da uvećani prinosi ukazuju na rizik bankrota države, kao što se dogodilo u Argentini i Grčkoj.

To je, manje-više, ono što uče studenti prve godine ekonomije i finansija. I sve je to tačno. Ali u toj priči nedostaje najfascinantniji i najproblematičniji aspekt tržišta državnih obveznica Velike Britanije: stvar je u tome da sposobnost britanske vlade da uspešno refinansira svoj javni dug od gotovo 3 biliona funti (4 biliona dolara) ne zavisi primarno od malih štediša koji odlučuju da........

© Peščanik