U intervjuu za italijansku televiziju iz 1980. godine, Luj Altiser pominje fudbal kao primer komunizma, malo komunističko područje koje već postoji u našoj stvarnosti (njegovi drugi primeri su verske zajednice, sindikati i neke ćelije Komunističke partije):

„Pogledajte kako se igra fudbal, šta se dešava? Ne radi se o tržišnim odnosima, ne radi se o političkoj dominaciji, ne radi se o ideološkom zastrašivanju. Postoje ljudi iz različitih timova koji su jedni drugima suprotstavljeni, poštuju pravila, odnosno poštuju jedni druge. Komunizam je poštovanje ljudskog roda.“

Altiser vrlo dobro zna da to nije društvena stvarnost velikih fudbalskih klubova i takmičenja: oni su duboko uronjeni u tržišne odnose (milijarde su tu u opticaju), političku dominaciju (dovoljno je setiti se Trampove manipulacije FIFA-om) i ideološko zastrašivanje (upotrebe fudbala za potvrđivanje nacionalnog jedinstva – zbog mog potpunog neznanja o fudbalu često sam bio proglašavan nepatriotskim izdajnikom). Međutim, on uopšte nije naivan: prosto primećuje emancipatorsku suštinu sadržanu u samoj formi fudbala – tržište, politika i ideologija parazitiraju na toj suštini.

Po mom mišljenju, Mamdanijev zahtev da Benjamin Netanjahu bude uhapšen ukoliko poseti Njujork treba čitati na sličan način. Mamdani je potpuno svestan da je naš pravosudni sistem, kako nacionalni tako i međunarodni, duboko korumpiran i pristrasan; međutim, takođe je svestan da zahtev za pravdom ne treba odbaciti zbog tih činjenica i da, kada (kao izuzetak, da tako kažemo) neko pravno telo zaista obavi svoju dužnost kako treba, ono zaslužuje bezuslovnu podršku.

Mamdani počinje jednostavnim i jasnim opisom činjenica koje naši veliki mediji često izbegavaju:

„Benjamin Netanjahu je ratni zločinac, arhitekta užasnog genocida nad palestinskim narodom. Odgovoran je za ubistvo više od 73.000 ljudi; za sakaćenje desetina hiljada dece, dok oni koji prežive prolaze kroz amputacije bez anestezije; za napade na neonatalne bolnice i centre za porodiljsku negu, uskraćujući novorođenim bebama čak i priliku da žive; za bezbrojne ljude koje je izgladneo sprečavajući da hrana i humanitarna pomoć stignu do njih; za streljanje stotina humanitarnih radnika i novinara. A upravo prošlog meseca Ujedinjene nacije su potvrdile da izraelske oružane snage i dalje namerno gađaju i ubijaju palestinsku decu – više od osam meseci nakon takozvanog primirja. Spisak se nastavlja u nedogled, dok mi, kao Amerikanci, plaćamo njihove bombe. Postoji razlog zbog kojeg je Međunarodni krivični sud izdao nalog za njegovo hapšenje.“

Ono što sledi jeste jednostavna i direktna........

© Peščanik