Povremeno dođem u Jagodinu na duže od dva dana. I tada obiđem sve važne punktove – pijacu, sodadžijsku radnju, Pelivan, kineski tržni centar, kao i bolnicu, bez koje poslednjih godina ne prolazi nijedan moj boravak. Neko je pao, slomio nogu, istegao tetivu, dobio karcinom, naglo oslepeo i sada žmirka kada govori, ili gleda režimske kanale, jedine koji se mogu videti u ovom delu zemlje. A na njima, sve je lepo. Perifernim vidom hvatam signale sa RTS-a – u toku je kampanja samohvale vlasti, od otvaranja vidikovca na Kablaru do krečenja klozeta u Sumrakovcu, ili merenja pritiska penzionerima u Strmostenu. Tako plasirane vesti odaju utisak neke srećne zemlje, a na lokalu, kada je Jagodina u pitanju, televizija počivšeg Palme emituje kadrove „srećnih ljudi“ koji svoj grad zovu „malom Švajcarskom“.

Umro je Palma, ostala je „mala Švajcarska“ – naravno, samo na nivou parole. Uistinu, ovaj grad je nakon Palmine smrti (istog dana kada su počele Studentske blokade – 22. novembra 2024) počeo da tone u neizvesnost koja se naglo produbila bolešću i indukovanom komom predsednika SPS-a Ivice Dačića, od koga je zapravo zavisila stranka Jedinstvena Srbija. Ostaće amblematičan prizor dvojice pobratima u kratkim pantalonama i sandalama na motorinu – Dačića i Palme. Glavnih konzumenata i organizatora bunga-bunga žurki u Končarevu, na obali Morave. Bio je to vrhunac njihove saradnje, kada su i SPS-u i JS-u cvetale ruže. A one su se bokorile i tokom vladavine demokrata na turnirima u kik boksu, koje je Palma kao borbe gladijatora organizovao za državni vrh i diplomatski kor. Nakon izlaska iz bolnice, Dačić je izjavio da mu je najlepše bilo dok je bio u komi, jer nije dobijao informacije. Slično je i sa Jagodinom posle Palme. Nalepnice „Studenti pobeđuju“ po bolničkom krugu, pijaci i na saobraćajnim znacima, svedoče da........

© Peščanik