Iz Moskve su se ovih dana uoči proslave 9. maja čule slavopojke o antifašističkoj borbi i velikoj pobedi isključivo ruskog naroda nad fašizmom. Putin će to svakako posebno akcentovati.

U Rusiji se danas kao i nekada u SSSR-u smatra da je tu pobedu prevashodno izvojevala Crvena armija, dok se minimizira uloga zapadnih saveznika Britanije i SAD. Isto tako u Rusiji se tvrdi da je svetski rat počeo tek 22. juna 1941, a svesno se izbegava osvetljavanje tamnog perioda sovjetske istorije (23. avgust 1939 – 22. jun 1941). Period za istoriju kratak, ali za slobodno odvijanje pobedonosnih nemačkih operacija, jako značajan isečak vremena. O tome malo kasnije.

Doprinos SSSR-a pobedi nad fašizmom jeste veliki, to je nesumnjivo, dali su najviše ljudskih žrtava, ali on nije najveći i jedini. Britansko-američko iskrcavanje početkom jula na Siciliji 1943. dovelo je do sloma Musolinijevog režima. Veliko američko-britansko iskrcavanje u Normandiji u junu 1944. poznato i kao „dan D“, označilo je definitivan preokret u ratu i nagoveštaj Hitlerovog definitivnog poraza. Francuska je postala slobodna. Da nije bilo prodora američko-britanskih trupa na zapadno-evropskom frontu nakon oslobađanja Francuske, teško da bi Rusi tako lako sa istoka i Balkana prodrli do u sam Berlin.

Da li se istorija ponavlja posle devedeset godina?

Ulazak u Berlin jeste simboličan čin koji je sovjetska ratna i poratna propaganda znalački iskoristila. Baš kao što je mudro ćutala o činjenici dvogodišnje političke, ekonomske i vojne saradnje Trećeg rajha i SSSR-a od 23. avgusta 1939. do 22. juna 1941, na osnovu dva sklopljena pakta koji su u Moskvi potpisali ministri spoljnih poslova Molotov i Ribentrop. (Prvi „o nenapadanju“, 23.8. 1939, drugi o „Prijateljstvu i granicama“ 28. septembra 1939, nakon što su dva nova saveznika završili zajedničke ratne operacije u Poljskoj.)

Sam čin sklapanja ova dva pakta izazvao je pravu senzaciju u Evropi i svetu.

Paktiranje SSSR-a sa nacistima je izazvalo priličnu konfuziju i u međunarodnom komunističkom i radničkom pokretu, ali je kominternovska disciplina učinila svoje: evropske komunističke i radničke partije podržale su oba pakta (uz proteste i istupanje iz partije onih malobrojnih ali najhrabrijih) saglašavajući se sa zvaničnim sovjetskim tumačenjem da je „engleski imperijalizam najveći krivac za zaoštrenu političku situaciju u Evropi“, a sekretar Komunističke partije Nemačke Valter Ulbriht je iz Moskve poručio: „Svako ko ne podržava Pakt, sluga je britanskog imperijalizma i protivnik nemačkog naroda. Jer ako bi Engleska i Francuska odnele pobedu nad Nemačkom, nemački narod bi pao u imperijalističko ropstvo.“ (Wolfgang Wippermann, „Zur Analyse des Faschismus. Die Socialistischen und Kommunistischen Faschismus theorien 1921-1945“,Frankfurt/M, 1981. str. 99.)

Kad je prvi ugovor tzv. Pakt o nenapadanju (23. avgusta 1939) potpisan i završeni razgovori o spoljnopolitičkoj situaciji duboko posle ponoći, priređena je u Kremlju svečana večera i održane su zdravice. Iako zdravice ne odražavaju iskrenost političara koji ih izgovaraju, razmenjene zdravice na ovoj večeri iskaču iz diplomatskog šablona i verovatno zbog brzog i efikasnog obavljenog posla deluju poprilično euforično. Zdravice izgovorene te večeri, navodimo iz beleške nemačkog diplomate Henkea koji je prisustvovao razgovorima i bio na svečanoj večeri: „Gospodin Staljin je spontano održao zdravicu Fireru sledećim rečima: ‘Poznato mi je koliko nemački narod voli svog Firera, pa stoga želim da pijem u njegovo zdravlje!’

Gospodin Molotov je pio u zdravlje gospodina ministra spoljnih poslova Rajha i gospodina ambasadora grofa fon Šulenburga.
Nadalje je gospodin Molotov nazdravio gospodinu Staljinu primetivši da je gospodin Staljin bio onaj koji je svojim govorom od marta ove godine koji su u Nemačkoj dobro razumeli, pokrenuo preokret političkih odnosa.

Gospoda Molotov i Staljin nanovo su nazdravljali paktu o nenapadanju i novoj eri nemačko-ruskih odnosa kao i nemačkom narodu.
Gospodin ministar spoljnih poslova Rajha sa svoje strane održao je zdravicu gospodinu Staljinu kao i sovjetskoj vladi i srećnom razvoju odnosa između Nemačke i Sovjetskog saveza.“

Realizacija dva sporazuma: osvajanja i aneksije

Drugim paktom od 28. septembra 1939. tačnije „Tajnim protokolom“ koji je bio sastavni deo ovoga........

© Danas