Kada bi se snimao igrani film o Arsenu Dediću i logično Gabi Novak, na koji bi se biopic ugledao, kojom scenom i numerom započeo. Možda baš kao u uvodnom stihu o Ines, nalik nadvožnjaku blokbaster mjuzikla La La Lend, zeleni autobus se rušio niz Borsku ili Vojvode Micka.

Arhaična predgrađa Kanarevog Brda i Karaburme nekad su predstavljala socijalni ambijent srednje klase u socijalizmu i mogući mizanscen, jednog takvog beogradskog jesenjeg vetra. Takozvane košave, snažne i karakteristične za priobalje Dunava, od Francuske ulice na Dorćolu do Mirjevskog bulevara na Zvezdari.

Baš tu, u Mirjevu, kad se skrene kod Molove pumpe, u nekadašnjem uličnom meandru naimenovanom po prvoj srpskoj lekarki dr Dragi LJočić, jedna slepa ulica pripala je Arsenu Dediću. Nekoliko dvorišnih kuća, ulična tabla na dva pisma, delimično prelepljena nalepnicom srpski heroj Ratko Mladić, koja se doduše lako zgrebe. Srećna okolnost je i da na broju 2 postoji pravni subjekt, koga prepoznaje Gugl na adresi Arsena Dedića, jer ovaj ćorsokak zapravo još nije uveden u algoritam njegovih mapa.

Doduše isti ovaj viralni alat, Šibeničku na Đermu još uvek ne otvara kao majora Iva Fregla, Dražinog oficira JKVO. Šibenik iako sedište Dalmatinske eparhije srpske pravoslavne crkve, ne samo Dedićev, već rodni grad Sime Matavulja, kakav takav limeni ulični beleg spomen Kući pored mora, nije preživeo epohe Gorana Vesića i Aleksandra Šapića.

Baš kao ni Zagrebačka ulica i parobrod Split u Savamali. Prvi sa kojim se Arsen voleo tajno, drugi scenografija filma Ljubav i moda, koji je Beogradu 1960. predstavio Gabi Novak. Bogamu, šta je od Dedića u Beogradu uopšte prestalo. Ah da, park Tašmajdan iz istoimenog filma o Višnji u kome je Arsen Dedić imao svoj filmski debi, mada više nema ni kafane Poslednja šansa, ni Starog........

© Danas