Postoje televizijske serije koje se gledaju, postoje one koje se pamte, a postoje i one koje postanu deo kolektivnog identiteta. U Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji malo je ostvarenja koja imaju takav status kao „Grlom u jagode“. Punih pet decenija od prvog emitovanja, ova serija nije samo nostalgičan podsetnik na jedno vreme – ona je svojevrsna kulturna hronika odrastanja, priča o generaciji koja je sazrevala zajedno sa državom, gradovima i društvom koje se ubrzano menjalo.

U vreme kada su domaćom kinematografijom dominirali partizanski filmovi i ideološki narativi, pojava Grlom u jagode predstavljala je pravu malu revoluciju. Emitovana na Drugom programu, tadašnjem prostoru rezervisanom za kulturne sadržaje, serija je polako osvajala publiku i vremenom stekla status kultnog ostvarenja, piše RTS.

Novinarka Radmila Stanković smatra da je njen najveći značaj u tome što je bila „prva urbana serija“ koja je autentično prikazala svakodnevicu običnih ljudi. Umesto velikih istorijskih tema, Srđan Karanović okrenuo se jednoj beogradskoj porodici, njenim radostima, dilemama i odrastanju.

Za mnoge gledaoce Grlom u jagode nije bila samo televizijski program koji se emitovao jednom nedeljno. Bila je ogledalo sopstvenog života. Oni koji su šezdesetih godina bili mladi u Banetu Bumbaru prepoznavali su sebe, svoje prijatelje, prve ljubavi, nesigurnosti i pokušaje da pronađu svoje mesto u svetu. Mlađe generacije su, s druge strane, kroz seriju upoznavale period o kome su do tada slušale samo iz priča roditelja i baka i deka.

Srednja klasa kakve više nema

Prema rečima Radmile Stanković, uspeh serije počivao je na tome što je bila duboko ukorenjena u srednju klasu – društveni sloj koji je tada predstavljao temelj društva, a kakva danas gotovo da više ne postoji. Gledaoci su se lako poistovećivali sa porodicom Živković, njihovim poslovima, brigama i malim životnim pobedama. To nije bila priča samo o Beogradu, već univerzalna........

© Danas