Poznato je ili bar ja mislim da je tako, da mi ovde na „ovim našim prostorima“ ma koliko to bilo tužno, iz civilizacijski razvijenijih zemalja uglavnom uvozimo i fanovi smo onoga čega se ljudi u tim zemljama klone ili bolje rečeno što smatraju najlošijim nus produktima uređenja koje uživaju.

No, nije pojava o kojoj ću pisati ustvari proizvedena na zapadu, tačnije u Švedskoj, ali je tamo detektovana sasvim slučajno prilikom pljačke jedne banke o čemu je snimljen i sasvim gledljiv film. Reč je o Stokholmskom sindromu.

Dakle, nismo kao mnogo puta do sada uvezli nešto što je već postojalo na „trulom zapadu“ kao i posvuda drugde, ali smo znanje o postojanju tako nečega ipak uvezli sa, hajde da se ne ponavljam, mrskog zapada. Stokholmski sindrom je psihološko stanje u kojem dolazi do zbližavanja otmičara i talaca. Zbližavanju otmičara i njihovih žrtava doprinosi vreme provedeno u takvoj situaciji. Sa protokom vremena, veća je mogućnost stvaranja stokholmskog sindroma. Naravno, postoje i........

© Danas