Po nivou bizarnosti priče koja sledi znaćete da nije izmišljena. Moj drugar, lekar, onomad u vreme studiranja imao je prilike da u okviru praktične nastave ili čega već vidi razne sorte pacijenata, pa tako i one psihijatrijske. Među njima je bila gospođa koja tvrdi da joj se Koštunica udvara preko televizora. Potanko je objasnila da su svi oni njegovi tikovi i drugi karakteristični pokreti u stvari tajni signali upućeni samo njoj. Prižmurivanje na jedno oko je romantičan zavet da će se jednoga dana sresti, dok je ručna gestikulacija pantomimsko preciziranje lokacije dejta; imala je razrađen čitav šifrarnik i vrlo ga je ushićeno tumačila prisutnima.

Da, užasni su trikovi koje samoća izvodi nad ljudskim umovima, naročito kad se udruži s mentalnim labilnostima – ali ko bi rekao da je ova scena bila trejler dolazeće budućnosti. Istina, isprva je delovalo da smo umakli od te sudbe: imali smo potom predsednika koji je isprazni šarmant, pa grobara kao najavu onoga što biva tamo gde se vrzmaju grobari, i na kraju neminovno ostvarenje zlokobnog proročanstva – predsednika koji s TV ekrana zaista komunicira s pacijentima, s tim što ih je pre toga lično proizveo u pacijente.

Njegove zavodničke poruke nisu šifrovane, osim u smislu onih šifara kojima psihijatrija kategorizuje duševne patnje; šta ćemo zbog tih patnji tek da ispatimo, tome je........

© Danas