Prošle su četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu, i tim povodom predsednici i premijeri skoro svih država koje podržavaju Ukrajinu okupiće se danas, 24. februara, u Kijevu.

Međutim, izgleda da za obične ljude godišnjica nema veliku simboličku vrednost.

Mladić koji radi u prodavnici u Harkovu kaže mi: „Pre godinu dana bilo je tri godine otkako je počeo rat. Ako se sukob nastavi, za godinu dana će biti pet godina. Šta se za mene menja? Ništa, osim što sam već nekoliko meseci punoletan i mogao bih biti pozvan na front. Od početka rata svi moji dani su isti: sirene, napadi – napadi, sirene. Šta očekujem za godišnjicu? Neki poklon od Putina, poput dronova ili raketa“.

NA LICU MESTA Rat u Zaporožju: Dok čekam autobus, nedaleko od stanice, dron udara u bager i ubija vozača

NA LICU MESTA Rat u Zaporožju: Dok čekam autobus, nedaleko od stanice, dron udara u bager i ubija vozača

U Kijevu nije tako hladno kao što je bilo do pre nekoliko dana, ali je temperatura i dalje smrzavajuća i ostaje ispod nule čak i tokom najtoplijih sati. Ruska bombardovanja u januaru i februaru su se prvenstveno fokusirala na energetsku infrastrukturu. Neki delovi grada su bez struje i grejanja.

Uprkos tome, ljudi nastavljaju svoje uobičajene aktivnosti. Rade, sastaju se sa prijateljima i, ako mogu sebi to da priušte, idu u bioskop ili na koncerte. U prelepoj centralnoj katedrali Svete Sofije, u hladnoj, ali prepunoj sali, prisustvujem koncertu barokne muzike koji izvodi ansambl kapele Ljatošinski.

Hladnoća ne sprečava muzičare da sviraju, a kamoli brojnu publiku da sluša. Kafići i prodavnice rade zahvaljujući dizel-generatorima. U stanovima, međutim, vladaju tama i hladnoća. To posebno primećujem u Odesi, gde stižem posle beskrajnog putovanja.

Iz Kijeva sam, zapravo, otišao u Sumi, grad na severu Ukrajine udaljen samo 10 km od fronta i 15 od ruske granice, gde sam mogao da ostanem samo nekoliko sati zbog birokratskog problema, o čemu ću pisati u narednim reportažama.

Istog dana sam se vratio u Kijev, a zatim, ponovo vozom, nakon skoro 24 sata putovanja, konačno stigao u Odesu, pod obilnim snežnim padavinama i hladnim vetrom koji je duvao sa istoka, zaleđujući kolovoze i trotoare.

Odmah sam otišao na periferiju grada, na put koji vodi do Mikolajiva. Penzionisani gospodin Jaroslav (imena su izmišljena), koga sam slučajno upoznao na lokalnoj pijaci, ljubazno me je pozvao u svoj dom na čaj. Jaroslav je radio kao univerzitetski profesor i predavao je sociologiju u nekoliko gradova u Ukrajini i u inostranstvu: u Nemačkoj, u Kanadi i u Rusiji.

Danasov reporter u Kijevu: Dron je nisko preleteo iznad mene, posle nekoliko sekundi eksplozija potresa hotel

Danasov reporter u Kijevu: Dron je nisko preleteo iznad mene, posle nekoliko sekundi eksplozija potresa hotel

Živi sam. Njegova žena je umrla neposredno pre početka rata, a njegove dve ćerke su se preselile u Nemačku. Kad je ostao sam, prodao je svoju kuću u centru grada i kupio mali stan ovde........

© Danas