„Možemo da krivimo društvo, okruženje, da krivimo svet, roditelje, ali na kraju mi biramo kako ćemo živeti. Da li ćemo da se borimo ili da budemo depresivni i sažaljevamo sebe”, započinje naš razgovor Bojana Pavlović, menadžerka za kadrove i operacije u jednoj softverskoj kompaniji.

Bojana je, kako kaže, greškom lekara još kao beba doživela kliničku smrt, izgubila čulo sluha i centar za ravnotežu. Ipak, Bojana je preživela i uprkos predviđanjima da će imati ograničene mogućnosti za razvoj, ona govori, hoda pravo, radi na menadžerskoj poziciji i trenutno pohađa multidisciplinarne doktorske studije iz oblasti veštačke inteligencije.

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Prema popisu iz 2022. godine u Srbiji živi 356.404 osobe sa invaliditetom (OSI). Međutim, Izveštaj o radu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu pokazuje da je na evidenciju prijavljena 15.931 osoba, dok ih je 10.715 nezaposleno. Tačan broj zaposlenih, kao i OSI uopšte, nepoznat je jer mnoge nisu registrovane.

Jedna od onih koje su uspele da se izbore za svoje mesto na tržištu rada jeste i naša sagovornica. Nakon što je završila osnovne studije na Fakultetu organizacionih nauka za tri i po godine, a zatim i master studije, dobila je i prvi posao u agenciji. Skroman i slabo plaćen, ali navodi da „negde mora da se počne”.

Ozbiljnije iskustvo stekla je u banci u sektoru za finansijsku kontrolu, ali ono je donelo i suočavanje sa realnim preprekama. „Banka nije obezbeđivala pristupačnost radnog mesta za koju mora da postoji individualan pristup. Ja nisam imala pristupačne procedure rada jer je kod mene situacija takva da ne mogu istovremeno da pišem i čitam sa usana, a dešavalo se da mi tri osobe objašnjavaju istu stvar u isto vreme ili traže da vodim zapisnik sa sastanka. Za nekoga ko ne čuje to je haotično. Tako nastaju problemi koje poslodavci često ne vide – pristupačnost nije samo rampa na ulazu, to su i procedure, komunikacija, način rada”, objašnjava Bojana.

Diskriminaciju na poslu bez ikakvih posledica po one koji je vrše, Bojana je osetila mnogo puta – od otvorenih predrasuda do suptilnog uskraćivanja mogućnosti za napredovanje.

„Nije dovoljno samo zaposliti OSI da biste se hvalili kako vam je kompanija inkluzivna, dok ona to zapravo i nije. Ako već zaposlite OSI onda joj morate dati i jednaku priliku da napreduje. To je ono što nedostaje. Kada imaš potencijal, a ne daju ti da rasteš, ostaje ti ili da se gušiš ili da se pomeriš. Ako nisi zadovoljan mestom........

© Danas