Proteklu godinu su u oblasti savremene umetnosti obeležili poniženje, dezintegracija, spuštanje nivoa procene kvaliteta i značaja, bruka, ali i začetci nečeg drugačjeg.

Obzirom da sam svoj aktivni radni vek provela angažujući u propagiranju značaja savremene vizuelne umetničke prakse za razvoj društva, teško mi je da, u oblasti koju najbolje poznajem, prihvatim odsustvo dinamike, energije, provokacije i tegobno stanje koje nas je zadesilo na svim nivoima.

Novog svakako ima ali tekuća društvena kretanja nisu unapredila ovu oblast stvaralaštva, na protiv, kao ranjiva delatnost koja je odavno skrajnuta, dovedena je do pozicije tihog, neprimerenog ponižavanja, sistemskog uništavanja iz koga će se teško i sporo oporavljati.

Prelomna predstava godine večeras na TV-u: „Proces Peliko“ (VIDEO)

Savremena umetnička scene je društveni oblik delovanja sa namerom da se uspostave nove vrednosti u skladu sa kulturnim politikama. Kao eksperimentalna, inovativna, ne može biti komercijalna i neophodna joj je podrška državnih institucija. Ove godine je državna (budžetska) finasijska podrška izostala a „kulturna politika“ se svela na upitan ukus pojedinaca koji, najčešće, nemaju profesionalnih dodira sa oblašću kojom se zvanično bave.

Vlast se donekle bavila mahinacijama da pokreće nove filmske festivale umesto podrške međunarodno priznatim postojećim, osujeti Bitef, Oktobarski salon, a manje kulturne događaje koje održavaju umetničku scenu živom........

© Danas