BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Ova rubrika bliži se kraju. Birokratski novinar bi frazirao „kod mene je DOŠLO DO ZASIĆENJA“. Mislio sam, pa najavio i Draži, da prestanem u dan ćutnje dvadeset četvrtom, pa makar me i onaj Poorugalac preklinjao da nastavim. Međutim, kraj rubrike ipak će uslediti trideset prvom, ako onaj Portugalac ne zaBratini „Danas“!

Zašto produžetak? Pa, zaboravio sam da se setim još nekih medija u kojima sam pisao, a neki tekstovi imaju nešto egzotike. Egzotično je i kako sačuvah toliko isečaka. Prazneći u Bgd podrum od hrpa prošlosti sve sam ih podigao ih na tavan šupe u selu, pored koša za kukuruz. Koji se u Srbiji zove još i čardak ili kotobanja (Vojvodina) . Srećom, moji su baš u to vreme prestali da gaje kukuruz, pa prazan „koš“ nije privlačio miševe, inače bi „užinali“ i dokumentaciju.

Krstarenje po radio talasima (Tezge 9)

Krstarenje po radio talasima (Tezge 9)

Elem, pisao sam i za „Komunist“, nedeljnik za poljoprivrednike „Zadruga“, naravno i za „osmicu“ – „Novosti 8“ gde sam posle „NON-a „radio kao urednik devet meseci do „silaska“ dva sprata niže u „Stašinu Borbu“.

U sindikalnom „Radu“ objavljivao sam komentare, posebno u vreme, a i malo potom, kad sam pružao podšku refrmama A. Markovića i devet meseci radio Saveznom sekretarijatu (potom ministarstvu) za informisanje, odakle su me ubeđivanjem izbacili natrag u „Borbu“. A........

© Danas