Mostar, grad na jugu Bosne i Hercegovine (BiH), stvoren za razglednice i Instagram storije, simbol je podeljene zemlje, a ta atmosfera najupečatljivija je kada je reč o – fudbalu.

„Ja sam Bosanac, pa neću valjda da navijam za Nemačku“, kaže mi Sanel Smailović, momak koji 16 godina živi u istočnom delu Mostara, pretežno naseljenom bošnjačkim stanovništvom.

Svega nekoliko metara dalje, u zapadnom delu Mostara gde žive pretežno Hrvati, njegovi sugrađani uglavnom neće navijati za BiH na Svetskom prvenstvu na koji se reprezentacija ove balkanske zemlje plasirala posle 12 godina.

Smailoviću to nije čudno, ali nije ni logično.

„Svako ima pravo da navija za koga hoće. Ja navijam za Bosnu. Ja sam iz Bosne“, kaže za BBC na srpskom.

Mnogi se ponose jedinstvom kada igra nacionalni tim, ali je BiH, zemlja posle rata podeljena na dva entiteta i 10 kantona, sa tri konstitutivna naroda i ostalima, jedan od suprotnih primera.

Nekih 230 kilometara severnije, u Banjaluci, administrativnom sedištu Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH sa većinskim srpskim stanovništvom, ima i onih koji će navijati za Bosnu.

„Logično je da navijamo za Bosnu, valjda je i normalno, jer živimo u ovoj zemlji.

„Bliža nam je nego da navijamo za Brazil, Argentinu“, kaže mi Saša Radić iz Banjaluke.

Međutim, ljudi sa kojima sam razgovarao nemaju dilemu ko im je uvek prvi izbor – Srbija, koja se nije plasirala na Mundijal.

Fudbalske navijačke podele jesu uobičajene kada je reč o klubovima, ali manje kada se govori o reprezentacijama.

Ne samo da će nekima izbor pre biti reprezentacija neke druge zemlje, već ne žele ni najmanji uspeh BiH.

„Zato što se država, a time i reprezentacija ne oseća kao nešto zajedničko“, kaže Amer Osmić, sociolog i profesor univerziteta u Sarajevu, za BBC na srpskom.

Veliki broj stanovnika BiH ima dvojna državljanstva – hrvatsko ili srpsko – ali i bez toga te susedne države često smatraju maticom.

Osmić kaže da značajan broj ljudi ne oseća pripadnost zajedničkoj državi, već narodima.

„Vidljiva je snažna identifikacija sa etničkom zajednicom“, kaže Osmić.

To je rezultat višegodišnjih politika koje državu ne predstavljaju kao zajednički identitet, dodaje.

Čudna jada od Mostara grada

Stari most u Mostaru srušen je tokom krvavog rata 1990-ih, pa obnovljen početkom 2000-ih.

Istorijski je i kulturni simbol podeljenog grada u Hercegovini između Bošnjaka i Hrvata.

Grad ima i dva univerziteta, osnovne škole su uglavnom etnički podeljene, a učenici gimnazije nastavu pohađaju po dva nastavna plana i programa, iako su u istoj zgradi.

Fenomen „dve škole pod jednim krovom“ postoji u mnogim delovima BiH, što godinama kritikuju organizacije civilnog društva.

Etničke podele u ovom gradu ujedno su i navijačke.

Za Bosnu navijaju Bošnjaci, dok su Hrvati uglavnom pristalice reprezentacije komšijske Hrvatske.

Tek što sam se pozdravio sa Sanelom, u obližnjem........

© Danas