Onoga dana kada je proglašeno odvajanje dela SRS i formiranje SNS, pomislili smo (sigurno ne samo ja nego mnogi), da je to samo jedan trik kako bi se, nakon osipanja radikalne stranke zbog Moljčevog odlaska na službeni put u Holandiju, sprečilo i njeno potpuno gašenje.

Pomislili smo, dakle, da su se Šešelj, Nikolić i Vučić dogovorili da se privremeno osnuje nova stranka, SNS, pa da se kasnije te dve stranke, SRS i SNS, ponovo ujedine. A onda se SNS pod Vučićevom upravom naizgled znatno odmakla od šešeljevske politike, pa smo posumnjali u svoj prvi zaključak.

I evo ga sad SRS nastupa na izborima zajedno sa SNS-om pod plaštom nekakve „Ujedinjene Srbije“. Koja ni u doba Miloševića nije bila toliko razjedinjena. Ali zato se sad u Srbiji ujedinjuju radikali i naprednjaci. Što znači da je, praktično, naš prvi zaključak bio ispravan. I to nije nimalo čudno. Jer, ko je Vučićev duhovni otac? Pa Moljac (šašelj/šašelj je na ruskom moljac drvotočac; uostalom svaki govornik srpskohrvatskog jezika zna „šta u drvetu šašolji“). Od koga je Vučić učio kako treba lagati – i usavršio tu veštinu? Pa od Šešelja.

Kada bi samo smeo, stigao bi Vučić i na nivo Putina, koji je mesecima uoči napada na Ukrajinu tvrdio da je nikad neće napasti, a verovatno je to ponovio i samo nekoliko sati pre onih 3h, 24. februara 2022. kada je, u nacističkom stilu bez objave rata, zasuo bombama Kijev. A nekoliko meseci........

© Danas