Andrej Tanko: O progonu ljudi koji protestuju // Početak rata u Iranu // Humanitarna akcija za lečenje retkih bolesti // Ne zaboravimo Teodoru Martinko // Veliki protest u Nišu // Knjiga „Glorious Exploits“ Faridije Lenona // LJudska dobrota i bahati vozači

Andrej Tanko – dnevnik

– Jutros sam završio ispite za januarski rok, ostaje još tri komada. Korak po korak, nije fakultet završio mozak nego zadnjica. Čudim se kako da tek danas saznajemo za slučaj čoveka koji je 11 godina radio pri vojsci, i letos je bio nateran da napusti poziciju, zbog učešća na demonstracijama. Zaposlio se na aerodromu, i posle pet dana odatle bio isteran. Sad se i vodi postupak protiv njega. Koliko ljudi je nastradalo zbog korišćenja Ustavom zagarantovanog prava na miran protest? Gore od toga je, naravno, pitanje koje se prirodno postavlja: kako to da je gardisti zabranjeno da se nađe u grupi demonstranata, a pripadnicima elitne jedinice vojne policije, „Kobrama“, nije zabranjeno da pucaju iz bojeve municije i borave u stranačkim prostorijama? Apsurdno je naravno i postavljati pitanje, jer se odgovor zna: nama se može, MI smo država, a vi ste kmetovi, i budite srećni što vas nismo pobili i našli neki bolji narod koji će manje da se žali. Ubeđen sam da kada dovoljno dugo provedeš na vlasti, ovo uopšte ne zvuči kao sarkazam.

Probudio sam se i nisam ni stigao da doručkujem, a na telefonu vidim da je počeo rat u Iranu. Odlično, baš super. Nije bilo neočekivano, štaviše upravo suprotno, ali ne mogu da ne budem… Ne znam šta je to, koja je to emocija koju osećam, bukvalno ne mogu da opišem. Rezigniranost, cinizam, ljutnja, da. Razmišljam o tom čoveku koji je postao toliki nečovek da misli da može da odlučuje o životu i smrti. Koliko treba da budeš pokvaren, truo… ili je to samo moć, apsolutna moć koja apsolutno korumpira ljude. Mislim da je to. Gledao sam novi film „Nirnberg“, i iako je po dubini ostavio mnogo slabiji utisak od istoimenog filma iz 1961, zaključak – da su ljudi onakvi kakvi su, i da ne postoji određena patologija zla, već samo okolnosti i karakter – je definitivna istina.

Popodne sam prisustvovao humanitarnoj akciji prikupljanja novca za lečenje retkih bolesti, održane na nekoliko lokacija u Pančevu. Čuo sam priče ljudi kojima je onemogućeno lečenje zato što, rečima Zorana Radmilovića, nisu članovi biblioteke. I oni ne očajavaju. Bore se kako mogu.

U 11.52 je u Pančevu, kao i svakog dana održan komemorativni skup u trajanju od 16 minuta. Danas je prisustvovalo znatno više ljudi nego inače, s obzirom da je datum simboličan – 16 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nisam redovan na ovim skupovima, ali cenim i poštujem ljude koji svakoga dana, neumorno, već skoro godinu i po odaju poštu preminulima. Mislim da je bitno to što rade, i bude mi drago što sam Pančevac. Nakon ovoga smo otišli ispred zgrade opštine, gde smo zapalili sveće za preminule.

Student Andrej Tanko nakon ročišta u Pančevu i suđenja koje traje mesecima: „Ne očekujem ništa – sve je isto“

Student Andrej Tanko nakon ročišta u Pančevu i suđenja koje traje mesecima: „Ne očekujem ništa – sve je isto“

Svaki put kada učestvujem na nekom od ovih skupova, misli mi obavezno odu na Teodoru Martinko, studentkinju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, majku malog deteta, jedinu preživelu ispod tona betona i čelika. Plašim se da je ne zaboravimo.

Znajući šta joj se desilo, ne mogu a da se ne zamislim u njenoj koži. Ne znam čemu to. Ne mogu da osetim to – ne mogu ni na sekund, a kamoli svakog trenutka svakog dana, i nadam se da neću nikada, ni ja ni oni koje volim. Mislim da bih poludeo kada bih znao kako je, većina ljudi bi, mislim. Užasne misli.

Andrej Tanko: Svi s kojima pričam, svima je dosta

Vidim da se dešava veliki protest u Nišu. Zaista velik. Svako sa kime pričam, muško i žensko, staro i mlado, svima je dosta, i svi koji su na ulici znaju da je ovaj društveni pokret jedina stvar koja nam daje veru. Jedina institucija u koju veruju su saborci.

Izgleda da su izveštaji o pogođenoj školi u Iranu bili tačni. Preko stotinu malih devojčica brutalno je ubijeno američko-izraelskim bombama. Naravno, u pitanju je „greška“ sistema navođenja – kolateralna šteta rata. Kao da je razbijena neka vaza. Greh je želeti loše bilo kome, samo Bog može da sudi, jelte? Ali ja sam čovek, a ljudi su grešni.

Završio sam čitanje knjige koju sam uzeo pre nekoliko nedelja – „Glorious Exploits“ Faridija Lenona. Odlična knjiga, neverovatan debitantski roman. Radnja je smeštena u Sirakuzu, starogrčki grad na Siciliji, u vreme Peloponeskog rata, ali je radnja potpuno bezvremena. Dva čoveka, Gelon i Lampo, sa malo novca i mnogo slobodnog vremena, odluče da iako nemaju pozorišnog iskustva, naprave predstavu u punoj produkciji – najnovije delo atinskog pisca Euripida. Kao glumce odlučuju da angažuju zarobljene Atinjane, koji su jedini uspeli da vide i znaju najnoviju predstavu. Neću spojlovati više od ovoga, knjiga je i smešna i tužna i duboka, i govori toliko toga na malom broju strana da bi bio greh prepričavati. Ovakve knjige mi bude veru u čovečanstvo. Bolje reći, ponovo je raspiruju.

Inače, ovi ljudi u knjizi na ideju dolaze potpuno spontano, i onda ona postaje najveća i najznačajnija avantura njihovih i mnogih drugih života. Eto, konačno sam uspeo da pronađem metaforu za studentsko-građanski pokret u beletristici koju čitam – najbolje ideje dolaze spontano, i najveće stvari se dešavaju spletom okolnosti.

Ponekad je bitno dati sebi odušak. Vrlo često, zapravo. Pomaže da nastaviš dalje. To sam uradio danas i to konstantno govorim ljudima: u redu je zastati, samo ne odustati. Prirodno je da svaki pokret, kao i svako ljudsko biće, ima periode uzdizanja, vrhunca, i periode demobilizacije i opadanja. Oni se smenjuju, i to neizbežno.

Izgleda da će poljoprivrednici dobiti više otkupne cene, ali neki su skeptični. Na kraju krajeva, videćemo. Mislim da je većini njih dosta mazanja očiju i borbe da ne budu na gubitku. Moju podršku naravno imaju. Svaki društveni pokret koji se bori za prava radnika, seljaka, nastavnika, dece, običnog čoveka, ja podržavam. To sam naučio tokom blokada. Ako kasniš na sastanak, ili moraš da obilaziš blokadu, nemoj da psuješ one koji blokiraju – oni su tu upravo zato. Da ti skrenu pažnju. Da misliš na problem na koji i oni misle kad god ti se desi ta neugodnost. Nepotrebno je reći, ali osećam obavezu da istaknem da nijednom nije blokirano nijedno ambulantno vozilo, čak i kada je u njima prevoženo oružje i huligani koji su tu da prave haos. I tako i treba da bude.

Jutros mi se automobil pokvario na prilazu Pančevačkom mostu. Sreća u nesreći je što sam bio blizu račve gde se susreću zrenjaninski i pančevački put na mostu, te sam mogao da stanem na mestu gde obično stoji saobraćajna policija i sačekam šlep službu. Dok sam čekao, desetine ljudi su se zaustavile i pitale da li mi je potrebna pomoć, šta se desilo, itd. LJudi su generalno dobri i solidarni. Ali uzmite 100 ljudi i jedan od njih će biti sociopata. Jedan čovek je svojim autom pregazio crveni trougao kojim sam označio opasnost. Nije se ni zaustavio. Možda je bilo slučajno, možda i ne – ali jeste bilo bahato. Drugi čovek iz crnog audija glasno se vajkao da Pančevci uvek prave probleme. Ne sećam se silnih lica dobrote koji su ponudili pomoć i pitali da li mi nešto treba, ali se sećam dva neprijatna događaja. Voleo bih da je suprotno.

Andrej Tanko i lekcija o otporu

Andrej Tanko i lekcija o otporu

Juče sam istim tim autom povezao dvoje mladih ljudi do Pančeva. Rekli su da idu u posetu majci. Kada sam ih pitao čime se bave, momak je u šali odgovorio da je policajac. U tom trenutku sam se osećao neprijatno, ali sam razumeo šalu. Ipak, osećao sam se čudno. Kao da me špijuniraju.

Verovatno je slučajnost. Da sam paranoičan, proverio bih da li mi se ispod automobila nalazi bomba. Valjda je dobro delo povesti nekoga preko mosta na Tamišu, gde nema pešačke staze, i gde je nekoliko ljudi izgubilo život, čije mermerne spomen-ploče sam viđao mnogo puta dok sam i sâm peške išao od Pančeva do okretnice autobusa 108 i nazad. Naravno da ću da povezem ljude koji su mi tražili prevoz. Ali taj crv sumnje kao da izjeda sve što znam da je dobro u ljudima.

Autor je student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72814758",{"video":"2520914","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 07.03.2026. 10:31 Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Ekonomija • 07.03.2026. 14:33 "Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

"Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

Svet • 07.03.2026. 09:44 Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Svet • 07.03.2026. 23:45 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Broj žrtava u Iranu porastao na 1.172, pogođeno skladište nafte u Teheranu

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Broj žrtava u Iranu porastao na 1.172, pogođeno skladište nafte u Teheranu

Život • 07.03.2026. 00:01 Danas vikend kviz: Možete li do svih 15 tačnih odgovora ove nedelje?

Danas vikend kviz: Možete li do svih 15 tačnih odgovora ove nedelje?

© Danas