Pitanje iz naslova (originalni naslov: Da li je svet devedesetih bio bolji od današnjeg?; prim. NS) je fundamentalno. Da li smo mi (kao svet) negde ozbiljno pogrešili i završili u današnjoj, veoma lošoj situaciji? Mnogim mladim ljudima ovo pitanje može izgledati čudno, jer je svet devedesetih godina za njih davno prošlo vreme o kome iz ličnog iskustva ne znaju gotovo ništa. Ali poznaju pojmove kao što su Globalna finansijska kriza, liberalni imperijalizam i Vašingtonski konsenzus.

Iako se ne može reći da je današnji svet „bolji“, mislim da se prilično pouzdano može tvrditi da je svet devedesetih bio svet neuporedivog licemerja i ideja koje su se gotovo sve ispostavile kao pogrešne. Sada ću ih razmotriti. Za početak, evo šta je Hana Arent rekla o licemerju: „Ono što čini uverljivom pretpostavku da je licemerje porok nad porocima jeste to što integritet zaista može postojati pod okriljem svih drugih poroka izuzev ovog. Samo zločin i zločinac suočavaju nas sa zagonetkom radikalnog zla; ali samo je licemer zaista truo do srži.“ (O revoluciji)

Arentova je možda preterivala, jer je licemerje nužan uslov za postojanje svakog društva: premalo licemerja čini društvo nasilnim i grubim, ali previše – i tu je bila u pravu – čini ga trulim.

Šta su bile propisane istine devedesetih?

Finansijalizacija je dobra

Smatralo se da će veća finansijalizacija, i na domaćem i na međunarodnom planu,........

© Нови Стандард