Koautor ovog teksta je Jason Hickel

Moramo hitno preuzeti odgovornost. Naš postojeći ekonomski sistem nije sposoban da rešava društvenu i ekološku krizu s kojom se suočavamo u 21. veku. Kad pogledamo oko sebe, vidimo jedan izvanredan paradoks. S jedne strane, dostupne su nam moćne nove tehnologije i kolektivna sposobnost za proizvodnju više hrane, više stvari nego što nam je potrebno ili što planeta može da podnese. A ipak se milioni ljudi zlopate u uslovima teške oskudice.

Šta je uzrok tog paradoksa? Kapitalizam. Kad to kažemo, ne mislimo na tržišta, trgovinu i preduzetništvo, koji su postojali hiljadama godina pre uspona kapitalizma. Imamo na umu nešto vrlo čudno i vrlo konkretno: ekonomski sistem koji se svodi na diktaturu sićušne manjine koja kontroliše kapital, a to su velike banke, najveće korporacije i onaj 1% stanovništva koji poseduje većinu investicione imovine. Čak i ako živimo u demokratiji i imamo izbor u našem političkom sistemu, kao da naši izbori nikad ne menjaju ekonomski sistem. Kapitalisti odlučuju o tome šta će proizvoditi, kako će upotrebljavati naš rad i ko će na kraju imati koristi od toga. Mi ostali – ljudi koji zapravo obavljaju proizvodnju – nemaju pravo odlučivanja.

A za kapital, cilj proizvodnje nije pre svega zadovoljavanje ljudskih potreba ili ostvarivanje društvenog napretka, a pogotovo ne ostvarivanje ekoloških ciljeva. Cilj je maksimizacija i........

© Peščanik