Dana 7. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uz uobičajenu medijsku pompu predstavio razvojnu strategiju pod nazivom „Srbija 2030“. Ovoga puta nije obećao leteći automobil, robota za svako domaćinstvo ili teleportaciju do prosečne evropske plate, već nešto prizemnije i politički upotrebljivije: rast BDP-a, plata i penzija, veća javna ulaganja i opšti ekonomski napredak. Kao i obično kada vlast izlaže dugoročne planove razvoja, u središtu cele predstave našlo se obećanje o rastu životnog standarda, pre svega kroz rast plata i penzija. Opozicija je strategiju očekivano odmah napala kao još jedan pseudodogađaj i instrument političkog opstanka na vlasti. Ali čak i kada se ostave po strani njeni očigledni politički motivi, ostaje pitanje koje vredi analizirati hladnije i preciznije: u kojoj meri su ekonomski ciljevi te strategije uopšte ostvarivi.

Da bi se na to odgovorilo, potrebno je izaći iz okvira same političke predstave i pogledati ekonomske pretpostavke na kojima ta obećanja počivaju. Plate i penzije ne rastu u vakuumu. Njihov dugoročni rast zavisi od investicija, tehnološkog razvoja, kvaliteta radne snage i stabilnosti makroekonomskog sistema u celini. Upravo su to teme koje strategija takođe obuhvata, ali će ovde u prvom planu biti njen politički najeksponiraniji deo: projekcije rasta plata i penzija i ekonomske pretpostavke na kojima su zasnovane. Iako će se najveći deo dalje analize odnositi na zarade, osnovna logika važi i za penzije: njihov rast zavisi ne samo od političke odluke, već i od fiskalnog kapaciteta privrede, inflacije i opšte dinamike ekonomskog rasta.

Koliko su te pretpostavke realistične? Kakav bi bio kvalitet takvog rasta iz ugla stvarne kupovne moći? I kakvu ulogu u svemu tome ima stabilnost dinara, odnosno često pominjana teza o njegovoj „precenjenosti“?

Šta se zapravo obećava i pod kojim uslovima

Polazeći od računa koje je izneo profesor Milojko Arsić, obećanja iz strategije „Srbija 2030“ mogu se prevesti na jezik elementarne makroekonomije. Vlast najavljuje da bi prosečna plata do 2030. trebalo da dostigne 1.320 evra, prosečna penzija 750 evra, a minimalna zarada 760 evra. Na prvi pogled, to zvuči kao još jedno političko nadmetanje u velikim brojkama. Međutim, sama dinamika rasta koju takvi ciljevi podrazumevaju nije potpuno izvan domašaja.

Ako je prosečna plata u 2025. iznosila oko 934 evra, njen rast na 1.320 evra do 2030. znači povećanje od oko 41%, odnosno prosečno oko 7% godišnje mereno u evrima. Slično tome, rast BDP-a po stanovniku sa oko 13.500 na 20.000 evra zahtevao bi povećanje od približno 48%, odnosno oko 8% godišnje u evrima. Ali rast izražen u evrima nije isto što i realni rast proizvodnje. Deo tog nominalnog rasta može doći od domaće inflacije, pod uslovom da kurs dinara ostane relativno stabilan. Zato za ostvarenje ovih ciljeva nije potreban realni rast od 8%, već približno 4% godišnje po stanovniku, uz inflaciju sličnog reda veličine i bez značajnijeg slabljenja dinara.

Slična računica može se primeniti i na druga obećanja iz strategije. Ako je prosečna penzija u 2025. iznosila oko 436 evra, njen rast na 750 evra do 2030. podrazumevao bi prosečnu godišnju stopu rasta od oko 11–12% u evrima. Kod minimalne zarade dinamika je nešto blaža, ali i dalje zahtevna: ako je prosečan minimalac u 2025. iznosio oko 58.630 dinara, odnosno približno 500 evra, njegov rast na 760 evra do 2030. zahtevao bi povećanje od oko 8,7% godišnje u evrima. Drugim rečima, ciljevi vezani za penzije i minimalac u pojedinim segmentima čak su ambiciozniji od cilja za prosečnu platu. Međutim, kao i u slučaju plata i BDP-a po stanovniku, rast izražen u evrima ne treba mešati sa realnim rastom privrede: uz relativno stabilan kurs dinara i inflaciju od nekoliko procenata godišnje, ovi ciljevi i dalje impliciraju realni rast reda veličine oko 4–5% godišnje.

U tom smislu, tempo rasta na kome počiva strategija (oko 4-5% godišnje) jeste ambiciozan, ali nije bez presedana. Srbija je takve stope rasta već beležila u relativno skoroj prošlosti: realni BDP porastao je za 4,6% u 2018. i 4,8% u 2019. godini. MMF je u poslednjem izveštaju po članu IV za Srbiju projektovao realni rast od oko 4% u........

© Peščanik