I tako ukrug 23 godine tokom kojih su na listama čekanja preminule stotine građana, a isto toliko je preminulo i ne dočekavši da dođe na listu čekanja

Danima razmišljam o ustanovama, institucijama, zvanjima i znanjima koja ne znam čemu i kome služe. Važno je da smo se nafurali na sve države svijeta, da možemo prstom pokazati slovo na papiru. Imamo sve što ozbiljne države imaju. I ustanovu i instituciju i ministra i direktora i pravilnik i zakon. A pravdu? E, pravdu još čekamo, pa i na papiru.

Revizori godinama daju negativne ocjene na izvještaje Fonda solidarnosti, ali koga za to briga. Kažu, nije to od danas, traje 20 godina. Kažu i da se mora promijeniti i pravilnik o finansiranju Fonda solidarnosti, jer ovako je neodrživo. Kažu da bi im valjda bilo lakše što ne rade ništa i oni prije i oni poslije i oni danas.

Svaki pokušaj bilo koga da se stanje promijeni shvate kao političku reakciju, pa se onda........

© Oslobođenje