Nedeljnom izbornom duelu vlasti i opozicije u Srbiji najbolje bi pristajala opaska Marka Twaina: Kada bi izbori nešto odlučivali, ne bi nam dali da glasamo.
Pošto su Aleksandar Vučić i njegova naprednjačka družina unapred odlučili da po svaku cenu pobede na vanrednim izborima za republički i parlament Vojvodine i u još 65 lokalnih samouprava, dopustili su narodu da izglasa trijumf Srpske napredne stranke na republičkom nivou, a 46,7 odsto glasova je njihov drugi najbolji rezultat posle 11 godina vlasti.
Opoziciona proevropska građanska lista “Srbija protiv nasilja” ostvarila je, pre svega zahvaljujući jedinstvu, 23,6 procenata, što je prvi put da je prešla prag od 20 procenata od 2012.
Čitajte kolumne Boška Jakšića:
Pokazalo se, međutim, da listi “Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane” ne ide sve po planu za Beograd koji je i uoči izbora označen kao lokacija na kojoj opozicija ima sve realne šanse da pobedi SNS i tako otvori put postupnog kraja Vučićeve ere. Vlast tvrdi da je pobedila i u glavnom gradu, ali ogromno nezadovoljstvo izazvao je unapred razrađen sistem masovnih fantomskih glasova.
Govori se o 40.000 upisanih birača koji su transportovani mahom iz Republike Srpske čiji je lider Milorad Dodik otvoreno pozvao na podršku Vučiću. Tako su se na raznim adresama pojavili ljudi sa dvojnim državljanstvom koji mogu da glasaju, ali samo na republičkim, ne i na lokalnim izborima.
Beograđani su besni. Ne žele da im ljudi iz Rogatice, Foče ili Banjaluke određuju sudbinu grada u kome živi blizu trećine stanovnika Srbije i čiji je budžet gotovo dva puta veći od budžeta Vojvodine. Vučić je, zarad pobede, uspeo da unese omrazu među Srbe sa dve strane Drine.
Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, vodeće partije unutar koalicije “Srbija protiv nasilja”, izjavio je da nije očekivao da će ovoliki broj ljudi biti dovođen u Beograd i da je broj neregularnosti bio ogroman. Već narednog dana počeli su protesti.
Da li će se ponoviti događaji otvoreni novembra 1996, posle drugog kruga izbora za lokalne vlasti? Tada je, posle masovnih protesta zbog izborne krađe, najmanje 700.000 ljudi nedeljama izlazilo na proteste. Režim Slobodana Miloševića govorio je o “profašističkim i rušilačkim” demonstrantima, ali je na kraju morao da prizna pobedu opozicije u Beogradu.
Ozakonjeno je bezakonje, potvrđena ogoljena pljačka volje biračkog tela i potvrđena “antologijska krađa” o kojoj govori opozicija. “Ne znam kako neko može da bira domaćina tuđe kuće”, izjavio je jedan od lidera opozicije koja ne prihvata rezultate izbora za Beograd i zahteva njihovo ponavljanje. Opozicioni lideri Marinika Tepić i Miroslav Aleksić počeli su u znak protesta štrajk glađu.
Posmatračka misija CRTA ocenila je da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodnu volju birača, dok međunarodni posmatrači kažu da su birači na izborima mogli da biraju između alternativnih političkih opcija, ali je taj izbor narušen usled nadmoćne prednosti vladajuće stranke.
Prva reagovanja sa Zapada potvrđuju da neće sve proći kao u vreme Angele Merkel. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova govori o “neprihvatljivim” zloupotrebama. Komentarišući dovođenje građana iz RS-a, poslanica Evropskog parlamenta Viola von Cramon ističe da je to “očigledna povreda bilo kog međunarodnog standarda”. Evropska komisija zahteva verodostojne izveštaje o nepravilnostima, a izvestilac EP-a za Srbiju Vladimir Bilčik ostao je usamljen u oceni da “nije bilo većih neregularnosti”.
SAD pozivaju Srbiju da istraži navode međunarodnih posmatrača. Traži se kompletna istraga, pa srpsko sudstvo odavno nije bilo u tako napetoj situaciji: odgovoriti na izborne nepravilnosti, a istovremeno voditi istragu protiv Milana Radojčića zbog oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova.
Nesređeni birački spiskovi omogućili su fantome. Medijski uslovi su svakim novim izborima, a bilo ih je pet od 2012, sve lošiji. Iako nigde nije bio kandidat, Vučić se tokom 44 dana kampanje čak 46 puta pojavio na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Opozicija je propustila priliku da se prvo izbori za izborne uslove, a da tek posle toga zahteva izlazak na birališta.
Izuzimajući SNS, neočekivani uspeh ostvarila je lista “Dr. Branimir Nestorović - mi - glas iz naroda”. Čime objasniti 4,7 odsto glasova pulmologu koji je na početku pandemije koronavirus proglasio “najsmešnijim na svetu”, tvrdio da od raka ne obolevaju bogati i zastupao bezbroj teorija zavera?
Kako je lider pokreta “Vitezovi reda zmaja”, koji je osnovao 2021, bez gotovo ikakve kampanje iza sebe ostavio sijaset srpskih političara i na republičkom i na beogradskom nivou? Da li je uspeh medicinskog profesora bez ikakvog političkog iskustva “najsmešniji mandat”, iskaz nezadovoljstva i vlašću i opozicijom ili nešto treće, teško je reći. Posle “gerilske kampanje” koja baca ozbiljnu senku na stanje u društvu “dr. Haos” je obećao da se neće pridružiti ni jednom od dva dominantna bloka. Ako u Beogradu ostane dosledan, eto ponovljenih izbora, potvrdio je Vučić, koji je mogući pisac ovakvog scenarija koji mu omogućava da izbegne zahteve opozicije.
Najveći gubitnik su socijalisti (SPS) koji su ostali bez gotovo polovine glasova u poređenju sa izborima 2022. i pali na skromnih 6,6 procenata. Ivica Dačić, koji je u izborni slogan stavio da će biti premijer, sada najavljuje mogućnost povlačenja sa liderske pozicije.
Solidan uspeh i četvrto mesto ostvarila je konzervativna koalicija Nada. Fijasko je doživela nacionalistička desnica koja se, pre svega u odbrani Kosova, predstavljala kao “državotvorna i patriotska”. Zajednička lista “Nacionalno okupljanje” pokreta Dveri i Zavetnika nije prešla cenzus od tri odsto. Cenzus nisu prošle ni Narodna stranka Vuka Jeremića, ali ni koalicija socijaldemokrata bivšeg predsednika Borisa Tadića.
Posle gotovo decenije i po Slobodana Miloševića i decenije nade i otrežnjenja tokom i posle Zorana Đinđića, Srbija ulazi u najdužu deceniju Vučićevog autoritarnog populizma koja će, ako se ništa ne dogodi, trajati do narednih izbora zakazanih za 2027.
Srbija postaje društvo izuzetne ostrašćenosti i polarizacije, a mali su izgledi da će nova-stara vlast, koja je najodgovornija za podele, promeniti takvu konfrontacionu politiku. Vučić je nesumnjivo potreban Zapadu da završi Kosovo, ali u tu misiju ne može da krene ovako uprljan. Biće tu hemijskog čišćenja.
“Nisu loša vremena. Loši su ljudi”, pisao je Meša Selimović.
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
