Lideri EU izgleda ne shvataju da svet više ne živi u devedesetim godinama prošlog veka. U vremenu kada je EU bila na svom vrhuncu, dok je siromašna Rusija bila dezorijentisana, korumpirana i nemoćna da joj se suprotstavi. Pre 17 godina evropska ekonomija je bila za 10% veća od američke, ali je 2022. bila za 23% manja. Za poslednjih 17 godina, BDP Evropske unije, zajedno sa Velikom Britanijom, porastao je za 21%, nasuprot rastu od 72% u SAD u i 290% u Kini – sve mereno u američkim dolarima. O evropskom zaostatku u tehnologijama, inovacijama, veštačkoj inteligenciji i njenom demografskom sunovratu, ne treba ni pisati.

Današnja Rusija, sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom na čelu, svoje velike geopolitičke ciljeve sa Krimom, Donjeckom i Luganskom neće žrtvovati zarad dodatne stolice u grupi 2 5, ili kako se već zovu. Današnja Rusija nije Jeljcinova Rusija od pre tri decenije.

Ova „europejska“ naivna ponuda Rusiji, zasnovana je na istorijskom primeru pregovora oko Kosova i Metohije, kada su Amerikanci, uz pomoć ruskog izaslanika Viktora Černomirdina, otimali Srbiji kolevku njene civilizacije. O tome je, uostalom, više puta pisala i govorila Jelena Guskova, ruska istoričarka i veliki prijatelj srpskog naroda. Kako Guskova navodi, Amerikanci su bili svesni da se Slobodan Milošević neće povinovati zahtevima Zapada ako iste nije podržala Rusija.

Drugog juna 1999. u Beograd su doputovali Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin i predsedniku Miloševiću uručili tekst otkucan na dve stranice na engleskom jeziku, bez zaglavlja, datuma i potpisa. Na primedbe Živadina Jovanovića, tadašnjeg ministra inostranih poslova, zašto se tekst ne može menjati, Ahtisari, teatralno prebacujući ruku preko Černomirdina, odgovorio je: „Zato što smo se ja i moj brat Černomirdin tako dogovorili.“ Savet bezbednosti UN je 10. juna 1999. usvojio rezoluciju 1244, koja se zasnivala na dogovoru Milošević–Ahtisari–Černomirdin.

Ko je bio Viktor Černomirdin? Osnivač i prvi predsednik energetske kompanije „Gazprom“, premijer Rusije od 1992. do 1998, a od 14. aprila do 7. oktobra 1999. predstavnik predsednika Jeljcina za regulisanje situacije vezane za SR Jugoslaviju. Ovo poslednje – na direktnu molbu predsednika Klintona predsedniku Jeljcinu.

Kako piše Jelena Guskova, nakon imenovanja Černomirdin je odredio prioritete: da Rusija ostane izvan sukoba, ali i da Jugoslavija sačuva teritorijalnu celovitost. Ipak, postojala je jedna važna instrukcija koju je Černomirdin lukavo zaobišao: Jeljcin je tražio da se prvo zaustavi bombardovanje, pa tek onda da se srpskoj strani predstave uslovi za mir. Černomirdin je svesno lagao Miloševića, uveravajući ga da će........

© Informer