Корона је многе људе подстакла на волонтирање, посебно младе, како у регистрованим удружењима, тако и индивидуално.

Појединци су се јављали у домове за старије особе, бројни су у јавним кухињама помагали при спремању хране за социјално угрожене, а неки су самоиницијативно од куће до куће истраживали коме и како могу да помогну. Од набавке лијекова, припреме и доношења оброка до помоћи при свакодневним обавезама старијим и немоћнима, породицама са више дјеце и самохраним родитељима.

Овакви примјери доказ су да и те како постоји међугенерацијска солидарност и да је она стално присутна у друштву. Проблем је што пречесто спава зимски сан и потребна јој је нека нова најава апокалипсе да се разбуди.

Тај дух помоћи другима треба да нам свима буде животна мисија, без обзира на тренутну ситуацију и више или мање ванредно стање у држави.

Док не схватимо да је хуманост поклањање ма и најмањег ситниша онима којима је то у датом тренутку потребно, овакав вид активизма стално ће висити на маргини.

Волонтеризму награда није циљ, он показује да је сваки човјек важан и да сваки живот има незамисливу и незамјењиву вриједност. Дјецу је од малих ногу потребно учити да помажући угроженима нису завршили посао јер сигурно постоји још неко ко тражи пружену руку.

Свијет би сигурно постао срећније мјесто за живот када би свако од нас бар дио свог потенцијала усмјерио на друштвено користан рад. Наравно, у складу са својим могућностима, било да се ради о бризи за животну средину, људе или животиње.

Међутим, брз живот, тешка материјална ситуација у друштву, заједно са потрошачким менталитетом који нас окружује, предњаче у одвлачењу младих на “тамну страну мјесеца”.

Све је мање оних који проналазе мотивацију у помагању другима, тако да радује свака вијест која описује несебичну љубав и залагање појединаца који су живот посветили једном таквом циљу.

Зато Рогатичанку Драгану Делић, која је свој труд и жељу да помогне другима показала кроз безброј акција дајући се несебично, треба да славимо као модерног хероја и узор младима, а медији не треба да се зауставе само на њеној причи. На сцени је дефицит позитивних и добрих примјера који би, да их има више, сигурно инспирисали оне успаване како би и они дали свој допринос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

QOSHE - Помози ако можеш - Данијела Бајић
menu_open
Columnists Actual . Favourites . Archive
We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Помози ако можеш

9 0
16.04.2024

Корона је многе људе подстакла на волонтирање, посебно младе, како у регистрованим удружењима, тако и индивидуално.

Појединци су се јављали у домове за старије особе, бројни су у јавним кухињама помагали при спремању хране за социјално угрожене, а неки су самоиницијативно од куће до куће истраживали коме и како могу да помогну. Од набавке лијекова, припреме и доношења оброка до помоћи при свакодневним обавезама старијим и немоћнима, породицама са више дјеце и самохраним родитељима.

Овакви примјери доказ су да и те како постоји међугенерацијска солидарност и да је она стално........

© Glas Srpske


Get it on Google Play