Крајем прошле године, у вријеме кад рана јесен прелази у зрелу, кад Сајам књига у Франкфурту већ бива прошлост, Сајам књига у Београду почиње, а Сајам књига у Загребу је у фази финалних припрема, водећа хрватска издавачка кућа актуелне епохе, “Фрактура” из Запрешића, у саиздавачкој дјелатности са загребачким Српским културним друштвом “Просвјета”, објавила је књигу Дејана Јовића под карактеристичним насловом “Увод у Југославију”. Како стоји у пригодној биографији, објављеној на првој страници књиге,

Јовић је “професор политологије на Факултету политичких знаности у Загребу и насловни професор Факултета политичких наука у Београду”. Генерално гледано, Јовић је један од ријетких јавних интелектуалаца са високо виђеним профилом и у Загребу и у Београду. Понешто парадоксално, управо јединственост те позиције можда је разлог бизарне фиксације каква се спрам њега посљедњих година развила у извјесним сарајевским и подгоричким круговима. Као човјек са докторатом из хуманистике на угледном британском универзитету, човјек са снажном репутацијом на Западу, али истовремено и човјек који одбија да прихвати уобичајене монтенегринско-сарајевске мантре да су Срби најкривљи за све што се десило деведесетих, као уосталом и за све остало у историји, Јовић је идеална мета за проглашавање парекселансним “четником”. Наведена екипа у то се већ увелико упустила, али Јовића, срећом, нису уплашили.

Изузетан пех

Изузмемо ли предговор, индекс и садржај, књига је састављена из девет дијелова. Мото је преузет из композиције Ђорђа Балашевића с краја седамдесетих година прошлог вијека: “Понеки морнар можда остане без лађе,/ али без мора -........

© Glas Srpske