У култури већине народа постоји својеврсна прометејска личност, у исто вријеме историјска и полулегендарна, од чије појаве ништа више није као прије.

Код Италијана то је Данте, код Шпанаца Сервантес, код Американаца Емерсон. Ипак, тешко да је ова појава игдје имала тако конкретно остварење као у случају Нијемаца и Гетеа. Јохан Волфганг фон Гете догодине ће бити у центру пажње због још једне јубиларне годишњице његовог рођења. Јубиларне годишњице су оне дјељиве с бројем 25, а идућа година ће назначити 275 година од Гетеовог рођења. Највећи њемачки писац рођен је, дакле, 1749. године. У својој аутобиографији сам је Гете овако описао дан свог рођења: “Положај звијезда био је срећан: Сунце је стојало у знаку Дјевице и пролазило кроз подневак тога дана; Јупитер и Венера посматрали су га пријатељски; Меркур није био нељубазан”. Да ли је овај запис иронична алузија великог научног духа или апологија хороскопа?

Бесмртност

Оваква питања могла би стајати као мото над Гетеовим животом. У роману “Бесмртност”, који је у једном свом слоју и роман о Гетеу, Милан Кундера, који је, ето, ове године напустио овај свијет, је записао: “Данас се већ можемо осмјелити и рећи с одстојања које нам је омогућио крај нашег стољећа: Гете је лик који је смјештен точно у средиште европске повијести. Гете: велико средиште. Никакво средиште, бојажљива точка која опасно измиче екстремима, не: чврсто средиште које држи оба екстрема у зачуђујућој атмосфери какву Европа више никада неће доживјети. Гете као младић проучава још алкемију, а касније је један од првих модерних знанственика.........

© Glas Srpske