Средина је децембра, већ се праве планови за дочеке Нове године, а велики ексјугословенски градови воле да се такмиче по атрактивности забављача на отвореном у такозваној најлуђој ноћи. Бењамина Карић, градоначелница Сарајева, најавила је прије неколико мјесеци, сва поносна, да ће Сарајлије и њихове госте између посљедње ноћи 2023. и првог јутра 2024. забављати “Забрањено пушење”, “Бомбај штампа” и “Црвена јабука”.

Неко духовит је на то већ изјавио: Сретна нова 1989. И збиља, тешко је наћи бољу илустрацију креативне импотенције поп-музичке сцене у посљедњих тридесетак година, ако су највеће звијезде и даље они који су се прославили прије осамдесетих.

Крушевачко јутро

Добро, није ту само до појединачних извођача, мало је и до контекста. Прије четрдесетак година свака група је имала сасвим конкретан и опипљив контекст. У њему се јако држало и до именовања бендова, односно до препричљивих легенди иза назива. Фамозна Штулићева “Азра” по једнима је била скраћеница (Аматерски Загребачки Рок Ансамбл), док други кажу да се Штулићу напросто свиђало женско име Азра. Име је, иначе, персијског поријекла, а значи - дјевица! Они који су вољели Штулића обично нису вољели Момчила Бајагића - Бајагу. Бајагин први самостални албум звао се “Позитивна географија” те је он у шали чланове свог бенда прозвао инструкторима позитивне географије. Горан Бреговић је са Исметом Арнауталићем основао почетком седамдесетих групу “Јутро”. У марту 1973. године продукција Радио Крушевца била је издавач њиховог сингла са пјесмама “У суботу мала” те “Кад бих био бијело дугме”. Почетком 1974. Бреговић........

© Glas Srpske