Da je vest istinita u pozitivnom smislu, mogli bismo da otvaramo šampanjac i držimo konferencije za medije: Srbija prva na Dunavu uvela autonomnu plovidbu.

Bez posade, bez troškova, bez greške. Evropski vrh, inovacija, napredna tehnologija, sve ono što lepo zvuči u prezentacijama.

Nažalost, realnost je banalnija. I mnogo OPASNIJA.

Već deset godina sistematski ukazujemo na stanje plovnog puta kroz Srbiju. Luke i sidrišta su hronična tačka pucanja sistema. Poslednji događaj nije incident, to je ogledni primer kako sistem NE funkcioniše.

Brod, uredno usidren na novosadskom sidrištu, ili se bar tako pretpostavljalo, ostao je bez nadzora. Sidro je popustilo. Struja je odradila svoje. Rezultat: objekat se „autonomno“ spustio gotovo 24 kilometra nizvodno, do oko 1230. km, gde je krmom naseo na špic ade.

Tokom te improvizovane „test vožnje“, brod je prošao ispod čak dva mosta (1250. km. i 1236. km). Bez kontrole. Bez reakcije. Bez evidencije.

Drugim rečima, sistem nije ni registrovao da mu kroz nadležnost plovi brod bez posade.

Moramo priznati: ovako efikasan test autonomne plovidbe, sa nula uloženih sredstava, retko ko je izveo. Ministarstvo može mirne duše da konkuriše za evropske fondove, makar u kategoriji ironije.

ŠTA SE ZAISTA DESILO?

Nije tehnologija. Nije viša sila. Nije „nesrećan slučaj“.

To je rezultat višegodišnjeg operativnog raspada sistema bezbednosti plovidbe.

U lancu koji bi trebalo da funkcioniše: Agencija za upravljanje lukama, lučke kapetanije, inspekcija plovidbe, VTS, granična policija, brodske agencije, imamo klasičan........

© Danas