Žali Bože na šta ovaj režim troši naše živote! Trošimo svoje vreme, fizičke i psihičke resurse i rezerve na saobraćajne kolapse zbog srušenog Železničkog mosta, šatorske favele na jednoj od glavnih gradskih arterija, slaganja i preslaganja kocki, infrastrukturne improvizacije, popravke puteva posle desetodnevnog oranja ulica tenkovima, oporavljanja od stresa izazvanog niskim preletima aviona u gusto naseljenim beogradskim opštinama. Čisto da se podsetimo bombardovanja. Sve to spada u more besmislenih i skupih poduhvata koji nas iscrpljuju.

Tuga i jad je na šta nam vlast troši dane, mesece, godine, živote. Koliko je narodnog novca i ljudske snage protraćeno na sve krađe izbora, kupovinu glasova, zastrašivanje, kolektivno dovoženje i opskrbljivanje glasača iz susednih zemalja; na preplaćene gradnje zbog ugradnje, fušeraje i popravke, besmislene tužbe i izgubljene slučajeve u Strazburu.

Na botovske, autobuske i šatorske brigade, na mitinge i kontramitinge vlasti, na policijske, žandarmerijske, interventne, batinaške i druge lojalističke operacije. Na kupovinu medija, na pravljenje štete i zatim na „kontrolu štete“. Sve to samo da bi se zapušila svaka usta, iskorenila svaka naznaka sumnje, zgazilo svako seme otpora.

I mi svi, iznova i iznova, iz dana u dan, trošimo sebe da bismo odgovarali na nenormalne postupke i pokušavali da zaustavimo njihovo ustaljivanje i normalizovanje. Pa sada moramo da ulažemo živu snagu da reagujemo na potpuno sumanute reakcije na rečenicu jednog deteta u dečijoj emisiji........

© Danas